BiH treba iskoristiti pobjedu Emanuela Makrona u Francuskoj i vjerovatno dalji ostanak Angele Merkel na vlasti kako bi Evropu navela da se vrati svojim obavezama i pomogne u konačnom oblikovanju funkcionalne države.
Evropska unija ima moći koje konačno ponovo treba početi koristiti ne samo u BiH nego i na Balkanu, jer bez mirnog Balkana nema mirne Evrope, smatra nekadašnji visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun.
On upozorava da je stanje na Balkanu sve rovitije i da se mora iskoristiti francusko-njemačka osovina za rješavanje problema u ovoj regiji.
“Nije problem u Dejtonu. Njemu je rok trajanja prošao. To je davno iza nas. Priča o Dejtonu 2, jednostavno, nije potrebna. U Evropi se pojavljuju neki koji pričaju o novoj berlinskoj konferenciji. Kategorički sam protiv toga, a i ne mislim da bi se novo crtanje granica u Evropi uopšte i moglo desiti. Mi, Evropljani, imamo instrumente, samo ih trebamo početi koristiti”, kaže Ešdaun.
Naglašava kako bi mogao svašta prigovoriti nesposobnim političarima BiH, ali je njegova oštrica nezadovoljstva, ipak, usmjerena na institucije EU i, posebno, bivšu visoku predstavnicu za vanjsku politiku i sigurnost Ketrin Ešton.
Ona nije iskoristila mehanizme koje je imala na raspolaganju kako bi stvari u BiH išle svojim prirodnim tokom.
“Nitko ne govori o bonskim ovlaštenjima. One trebaju biti na raspolaganju samo u krajnjoj nuždi. Nemar EU doveo je do produbljenja problema na Balkanu. Svi su mislili da ćemo probleme imati na Kosovu, ali se vidi da su Makedonija i BiH bure baruta na Balkanu. U vašoj zemlji EU ima toliko instrumenata moći, ali ih ne koristi, i to se mora promeniti. Stanje u Evropi nakon izbora u Austriji, Nizozemskoj, Francuskoj, uskoro i u Nemačkoj, iza nas ostavljaju jedan period nesigurnosti i vreme je da se EU vrati na Balkan i sredi stanje”, ističe Ešdaun, piše Avaz.
On očekuje da bi se neke konkretne aktivnosti na tom planu mogle vidjeti već na jesen ove godine.
“Ne mislim da će se čekati ishod izbora za Evropski parlament krajem 2019., radiće se mnogo brže. Verujem da će tako biti”, precizira nekadašnji visoki predstavnik.
On se nada i da će se Berlinu i Parizu priključiti London i Hag. Britanska vlada mogla bi „kompenzovati” Bregzit jačom saradnjom sa EU na planu bezbjednosti i vanjske politike, a u svemu je potrebna nizozemska odlučnost i preciznost.
“Kada se sve to sklopi, a sve upućuje na takav razvoj događaja, konferencija o Balkanu naredne godine u Londonu bila bi zaokružen proces na kojem će se staviti pečat i na daljnji tok regije koji je proteklih više od stotinu godina preokupirao pažnju Evrope i svijeta ratovima i nestabilnostima. Mogli bismo se, dakle, nadati mirnijem razdoblju”, zaključuje Ešdaun.
