Koliko samo ljudi ne može ni da zamisli omiljeni obrok bez gaziranog pića. Ipak, svesni da to i nije baš zdrava opcija, mnogi pribegavaju brojnim zamenama, a kao jedna od prvih nađe se gazirana, odnosno kisela voda.
Vodu je neophodno unosti svaki dan zbog regulacije temperature, transporta hranljivih sastojaka i izbacivanja štetnih materija iz tela, ali da ki je gazirana voda zaista zdrava ili nije uopšte? Nutricionistkinja Milka Raičević otkrila je za Informer da kod unosa veće količine može doći do neželjenih posledica.
“Ugljen-dioksid iz gaziranih voda i pića nanesi šetu zubima. Takođe, ona nije adut za skidanje telesne težine i blokadu apetita. Konzumiranje mineralnih voda u kombinaciji s limunom ne smanjuje apetit i može naštetiti sluzokožu želuca, a kod nekih ljudi zbog kombinacija namirnica mineralna voda može da izazove podrigivanja”, kaže nutricionista.
Ukoliko ipak ne možete bez gazirane vode, nutricionista savetuje 1 do 3 čaše u toku dana, ali pod uslovom da ste zdravi i da vam ta voda odgovara.
“Unosom gazirane vode u organizam se unese dovoljna količina kalcijuma, magnezijuma, zavisno od sastava vode. Činjenica da sadrži Mg odlično utiče na koncentraciju i smanjuje stres, umor i iscrpljenosti. Zbog specifičnog ukusa i sastava, neke vode se preporučuju u dijetoterapijama. Naravno, ukoliko primetite da vam neka voda stvara gasove ili nadutost, onda nije za vas i nemojte da je pijete”, ističe Raičević.
Nutricionista napominje da ne treba poistovećivati gaziranu vodu i gazirane sokove.
“Gazirani sokovi su štetni, pogubni za zdravlje svih, pogotovo za decu mlađu od 12 godina. Nauka je dokazala da su gazirani sokovi uzrok viška kilograma zbog toga što sadrže šečer – 50% glukoze i 50 % fruktoze. Ako se konzumira 2 decilitra gaziranog soka, isto je kao da ste pojeli 10 do 15 kafenih kašika šečera, a da toga niste ni svesni. Gazirani sokovi nisu samo glavni krivac gojaznosti, nego i dijebetesa i kardiovaskularnih oboljenja”, objašnjava Raičević i dodaje:
“Svi gazirani sokovi sadrže pojačivače ukusa, boja, šećera, kiselina, praznih kalorija koje uništavaju krvnu sliku i dovode do bolesti”, ističe Raičević.
Kod problema sa varenjem ili gorušicom mnogi koriste soda bikarbonu razmućenu u vodi, a nutricionista ističe da ona može biti štetna ukoliko se pije u većoj dozi od dozvoljene.
“Sa sodom bikarbonom treba biti oprezan. Preporuka je da se konzumira samo po uputstvu koje piše na kesici. Ne preporučuje se osobama koje imaju visok pritisak i ne više od dva do tri puta dnevno”, ističe Raičević.
Natrijum bikarbonat se može koristiti kod nekih bolesti preventivno, uključujući rak, grip, dijabetes, bolest bubrega, pa čak i običnu prehladu. Takođe, sve prisutnija je u kozmetici, maskama za negu lica, a danas se na tržištu mogu pronaći i zdrave tablete za pranje posuđe, veša.
“Ipak, ne zaboravite, jedini pravi izbor hidriranja organizma je voda, bez nje nema života. Da biste sprečili dehidraciju, treba da pijete vodu, kasno je kada osetite žeđ i kada vas glava zaboli, jer unos vode utiče na nivo mentalne energije i funkciju mozga”, zaključuje nutricionista Raičević.
