Svakom četvrtom selu u Srbiji preti nestanak u narednih 15 godina, pokazuju zvanična demografska istraživanja. Problem koji traje decenijama država će pokušati da reši formiranjem nacionalnog Tima za spas sela, koji bi ovih dana trebalo da počne sa radom.
“Ja se zovem Predrag Milosavljević. Idem u Osnovnu školu Stevan Joksimović. Tu sam samo ja i još jedan drug”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ovaj učenik četvrtog razreda, dok njegov školski iz klupe dodaje:
“Ja se zovem Stefan Rododović. Prvi sam razred, naučio sam sva slova i brojeve do deset.”
Prvak Stefan i četvrtak Predrag danas su jedini đaci u selu Jasik kod Bajine Bašte. Dvorište tamošnje osnovne škole, otvorene pre 58 godina, nekada je odjekivalo od graje šezdesetak učenika, a sada je tu još jedino učiteljica Dragana Petković, koja do posla svakodnevno pešači 4,5 kilometra.
“Sa prvakom smo počeli prva slova i brojeve… A četvrtak, on je već iskusan u pisanju i čitanju. Njih dvojica se dopunjuju i razvijaju divno drugarstvo”, kaže Petković.
Jasik, na zapadu zemlje, samo je jedno od brojnih sela na izdisaju. Od ukupno 4.700 sela, koliko je registrovano u Srbiji, nestaje 1.200, a 1.000 ima manje od 100 stanovnika.
Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), pokušao je da odgovori na pitanje RSE ko je kriv za to.
“To je duga priča. Posle Drugog svetskog rata političari su na stolu obično imali samo jednu knjigu, ‘Kako se kalio čelik’. Svako od njih je želeo da u svom kraju napravi što veću fabriku sa puno gvožđa. Radnika nije bilo pa su povučeni ljudi sa sela. Sve to sada je uništeno”, navodi Škorić.
U sledećoj fazi došlo je do odlaska stanovništva “trbuhom za kruhom” na rad u inostranstvo, zatim su ratne devedesete dovele selo na rub opstanka, dok je u poslednje dve decenije, usled loše ekonomske situacije, dokusureno takozvanom tranzicijom i novim talasom odlazaka mladih iz Srbije.
Seoska svakodnevica danas je najsumornija u oblasti Kuršumlije na jugu Srbije, prema Kosovu i Makedoniji, u pograničnom delu prema Rumuniji i na istoku zemlje. Tu je, na primer, samo opština Knjaževac, sa populacijam od 37.000, za samo deset godina između dva popisa ostala bez 6.000 ljudi.
U Balta Berilovcu, na padinama snežne Stare Planine, od rođenja je Nada Ćirić (70), koja za RSE kaže da u selu danas živi samo jedno dete školskog uzrasta.
“Ovde su svi stari. Ima ljudi po 85, 90 godina… Mladi otišli dole, samo da su na asfalt pa makar i ne jeli. Škola ima, postoji od pre 150 godina, ali prazna. U jednu kuću baba, u drugu starac, u treću po dvojica, i nema mladih”, kaže Nada Ćirić.
Njena rođaka, Ljiljana Ćirić (73), veruje da je sve to zbog para.
“Da ti kažem pravo, beže iz sela što nema gde da rade. Nema prodavnica, nema gde da se zaposle, da rade i primaju platu. Muče se… Ali šta da radiš. Šta je – tu je”, reči su Ljiljane Ćirić.
Političari u Srbiji u sela mahom idu tokom predizbornih kampanja, pa su ih seljaci gledali i kako im pred televizijskim kamerama obećavaju bolje dane. Rezultat je, prema zvaničnim podacima, više od 50.000 praznih seoskih kuća, što znači toliko ugašenih domaćinstava sa sve imanjima, oranicama, livadama, pašnjacima, i stokom.
‘Prvorazredni patriotski zadatak’
Milan Krkobabić, aktuelni ministar u Vladi Srbije, koji je u vlast ušao kao jedan od predstavnika penzionera, najavio je da država kreće u bitku za sela, formiranjem grupe eksperata sastavljene od profesora, predstavnika zadružnih saveza i Srpske akademije nauka i umetnosti, koji će definisati mere pomoći.
“Pomoći će svi oni koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak. Mi ćemo da podstičemo stočarske zadruge i to, pre svega, u brdsko-planinskim i pograničnim područjima”, rekao je Krkobabić.
Od pre dve godine pokušava se sa obnovom zadrugarstva kroz državni projekat “500 zadruga u 500 sela”. Za podsticanje seoske privrede kroz udruživanje malih proizvođača osnovano je 332 zadruge, a bespovratnim sredstvima pomognut je rad 93 zadruge. Ove godine republičkim budžetom za tu namenu predviđeno je 715 miliona dinara (šest miliona evra).
Akademik Dragan Škorić smatra Srbija, isto kao Švajcarska i Austrija, ima sve prirodne preduslove za seoski prosperitet.
“Naša je želja da zadržimo mlade na selu. Da se vrate na svoje ognjište, da njive nisu u parlogu, da štale budu pune stoke, i da čujemo plač novorođenčadi u selima Srbije”, kaže Škorić.
Do tada, starci po srpskim selima, među kojima i Ljiljana Ćirić iz Balta Berilovca, nadaju se da će dočekati bolje dane.
“Čujem na televizor ali ne znam o toj ništa. Mi smo stari, lekara u selo nemamo, nemamo prodavnice, mučiš se za sve i nemamo ništa”, iskreno će Ljiljana Ćirić.
Činjenica koju država pokušava da promeni je da se, kako pokazuju zvanični podaci, u 86 odsto sela u Srbiji smanjuje broj stanovnika i da više od 500 njih ima manje od 50 meštana – što praktično znači da su u neumitnom nestajanju.
