Predsjednica UdruĆŸenja Pokreta Majke enklave Srebrenica i Ćœepa Munira SubaĆĄiÄ poruÄila je sudionicima skupa da ĆŸrtve, koje su tokom rata u BiH izgubile najmilije, preĆŸivjele genocid i/li su joĆĄ uvijek obespravljene, na danaĆĄnjem skupu govore o preprekama na koje su nailazile u posljednjih 20 godina, te ĆĄta se moĆŸe uraditi da svima bude bolje.
â NaĆĄu djecu niko ne moĆŸe vratiti, ali moramo se boriti za djecu koja ostaju iza nas. Moramo neĆĄto nauÄiti iz proĆĄlosti, da bismo imali bolju i sretniju buduÄnost â kazala je SubaĆĄiÄ.
Spomenula je vaĆŸnost angaĆŸmana pravnih eksperata te posebno pohvalila napore glavnog tuĆŸioca MeÄunarodnog kriviÄnog suda za bivĆĄu Jugoslaviju (MKSJ) Sergea Bramertza i istaknula da su u njegovom mandatu pred lice pravde privedeni i Radovan KaradĆŸiÄ i Ratko MladiÄ.
â Sretna sam ĆĄto postoji HaĆĄki tribunal. NeÄu govoriti da li je radio dobro ili ne, na kraju njegovog mandata ĆŸrtve Äe dati ocjene. Svi oni koji nisu pomogli da se doÄe do istine i pravde i da se privedu ratni zloÄinci bit Äe upisani na stubu srama da ih njihova pokoljenja Äitaju. TeĆĄko je svim majkama u BiH koje nisu pronaĆĄle kosti svoje djece, koje budu sretne kad pronaÄu i jednu kost. Svaka majka koja je izgubila dijete ima pravo na istinu i pravdu â poruÄila je s govornice.
Glavni tuĆŸilac MKSJ Serge Bramertz u izjavi novinarima podsjetio je da Äe do kraja iduÄe godine HaĆĄki tribunal zavrĆĄiti rad, a tzv. mehanizmi za nastanak rada Äe i dalje raditi jer oko stotinu sluÄajeva ostaje da bude rijeĆĄeno.
Bramertz je poruÄio da je dosta toga postignuto, ali da regionalna suradnja nije baĆĄ na nivou kakva je bila prije nekoliko godina jer ima tendenciju politizacije.
â To dodatno komplicira i oteĆŸava procesuiranje i bavljenje ovim poslom â kazao je.
Oficir za vezu MKSJ Amir AhmiÄ istiÄe novinarima da se mnogo govori o drĆŸavnoj strategiji za rad na predmetima ratnih zloÄina za koju smatra da treba reviziju.
â U fokus staviti predmete A kategorije, predmete koji su pregledani od 1996. do 2004. godine kad su preneĆĄeni u TuĆŸilaĆĄtvo BiH. Takva stvar treba se napraviti unutar institucija BiH, prvenstveno kroz ministarstvo pravde, Sud i TuĆŸilaĆĄtvo. U okviru postojeÄe strategije treba praviti modifikacije ili zanoviti postojeÄu strategiju â kazao je.
MeÄunarodna ekspertna konferencija âPrepreke u procesuiranju ratnih zloÄinaâ ima za cilj prevazilaĆŸenje zastoja u procesuiranju ratnih zloÄina, a odvija se kroz nekoliko sesija.