Vlada Kosova izrazila je spremnost da u svakom trenutku pruži potrebnu pomoć za pravnu zaštitu “borcima za slobodu”. Iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava kažu da je do sada poziv za razgovor dobilo sedam osoba, a da je samo u jednom slučaju rečeno da je osoba pozvana u svojstvu svedoka. Iz Saveta strahuju da se oni koji su pozvani na razgovor, mogu i uhapsiti.
Kako su advokati za sada potvrdili javnosti, na intervju 14. januara u Hag su pozvani bivši komadant OVK u zoni Lapa, Rustem Mustafa – Remi i Sami Luštaku, bivši komadant OVK u Drenici.
Intervjuisan će biti i Nazif Mehmeti od 22. do 24. januara. Na razgovor je pozvan i Sokolj Dobruna, bivši predsednik suda OVK. Oni su potvrdili da će se odazvati i da se radi samo o “pozivu na intervju”.
Iako trenutno nije poznato u kom svojstvu se pozivaju, na osnovu zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, svako lice koje se nalazi na Kosovu i bude pozvano u svojstvu svedoka dužno je da se odazove i svedoči. Takođe, u skladu sa pravima optuženih, sva pravna i fizička lica na Kosovu dužna su da sarađuju sa Specijalizovanim većima i tužilaštvom.
U Specijalizovanom tužilaštvu Kosova ne pružaju informacije o istrazi, ali dodaju da su svesni da pojedinci ili njihovi advokati daju izjave medijima u kojima kažu da su pozvani na razgovore u Hagu.
Specijalni sud, odnosno kako se zvanično zove – Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova – zadužen je za istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine. U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.
Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka. U većima i tužilaštvu radi oko 150 osoba koje dolaze iz država širom sveta. Sudije, njih 20, dolaze iz 14 zemalja.
Zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu navodi da ova dva tela mogu da izdaju sudski poziv svedoku ukoliko postoji verovatnoća da poseduje informacije o krivičnom delu, izvršiocu krivičnog dela ili bitnim okolnostima koje su relevantne za krivični postupak.
Član 42 nalaže i da je svako lice koje se nalazi na Kosovu i bude pozvano u svojstvu svedoka, dužno da se odazove na poziv i svedoči, a u izvršenju sudskih poziva mogu pomoći i drugi sudovi i službenici na Kosovu.
Svedoci koji se ne pojave ili ne opravdaju svoj propust da se pojave, mogu biti primorani da dođu i novčano kažnjeni do 250 eura za svako neodazivanje.
Takođe, u skladu sa pravima optuženih, član 53 ovog zakona navodi da su sva pravna i fizička lica na Kosovu dužna da sarađuju sa Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom i postupe u skladu sa zahtevom za pomoć u vezi: identifikacije i lociranja lica ili predmeta; svedočenja kao i izvođenje dokaza; ispitivanja lica koja su pod istragom ili se krivično gone, davanje spisa i dokumenata; obezbeđenje dokaza; i dr.
Nalog ovih veća ima istu snagu i dejstvo kao nalog kosovskog suda i svako lice, preduzeće ili organ dužno je da postupi po nalogu ili odluci ovih veća.
Iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda kažu da je od sedmorice pozvanih na razgovor samo jedan potvrdio da je pozvan u svojstvu svedoka. Savet insistira da se u pozivu mora navesti i svojstvo jer u suprotnom, to predstavlja kršenje ljudskih prava.
“Savet sumnja da se oni mogu pozvati kao osumnjičeni, da su deo optužnice, i da se mogu uhapsiti nakon intervjua koji bi u ovom slučaju bio samo formalnost”, navodi savet u reakciji.
Savet ipak poziva sve one koji su dobili potrebne informacije da se odazovu pozivima suda, da sarađuju u cilju otkrivanja nerasvetljenih zločina kako bi se omogućila pravda svim žrtvama.
Premijer Kosova Ramush Haradinaj izjavio je da će Vlada Kosova biti uz “borce za slobodu” i da je spremna da u svakom trenutku pruži potrebnu pomoć za pravnu zaštitu. On je u svojoj objavi na Fejsbuku u sredu dodao da je oslobodilački rat bio pravedan i da su se pripadnici OVK uvek odazivali, bez oklevanja, pozivima međunarodnog pravosuđa.
“Specijalni sud, još jedan dokaz koliko je daleko otišlo naše požrtvovanje za pravednu državu, je dodatni izazov na našem putu, koji ćemo zajedno prevazići i iz toga izaći još jedinstveniji i jači”, poručio je Haradinaj.
“Niko nema pravo da sramoti Kosovo i da se krije, ometa ili izbegava pravdu. Borba OVK je bila čista i sveta, i to će se dokazati”, dodao je on.
Na istrazi navodnih zločina aktuelno radi treći po redu tužilac – Jack Smith. Podsetimo, prvi tužilac Specijalnog istražnog tima Amerikanac Klint Vilijamson je nakon istrage 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon formiranja suda, istragu navoda o zločinima nastavlja tužilac Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac, ali on je u martu 2018., umesto 2020. otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkog diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Jack Smith.
Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da „postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća“ pre podnošenja optužnice, na osnovu Pravilnika o postupku.
Na Kosovu su iz nezadovoljstva zbog formiranja ovog suda održani i protesti veterana OVK, a peticija sa više od 15 hiljada potpisa naterala je pojedine poslanike da pokušaju ukidanje suda u Skupštini Kosova, što je međutim, nakon žustre reakcije međunarodne zajednice, prošlo neuspešno.
Veterani i pojedini poslanici smatraju da ovaj sud treba da sudi svima za počinjene zločine na Kosovu, a ne samo, kako su rekli, jednoj etničkoj zajednici. jednoj etničkoj zajednici.
