Osnovni sud u Leskovcu potvrdio je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je Albancima sa Kosova počeo da šalje pozive za izdržavanje zatvorske kazne na osnovu pravosnažnih presuda koje su doneli drugi sudovi u Republici Srbiji, pred kojima su ti postupci vođeni. Dodaju da su pozivi već upućeni većem broju osuđenih osoba, najavivši nove naloge za zatvor.
Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu, je u pisanom odgovoru na upit RSE naveo da su pozivi već upućeni većem broju osuđenih osoba najavivši nove naloge za zatvor.
„Pored sada aktuelnih lica, koja su o prijemu naloga za izdržavanje kazne zatvora obavestila javnost, takvi nalozi su poslati većem broju lica čije je prebivalište na teritoriji Kosova, za koja su se stekli zakonski uslovi da budu upućena na izdržavanje kazne zatvora. Ostalim licima koja još uvek nisu dobila naloge, biće im poslati, kada budu ispunjeni svi zakonski uslovi, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija“, istakao je Dimitrijević, ali nije precizirao koliko poziva je upućeno uz obrazloženje da bi prikupljanje tih podataka„zahtevalo angažovanje dodatne radne snage i dosta vremena“.
On je dodao da će slučaju da se osuđeni ne javi na izdražvanje kazne protiv njega biti preduzete odgovarajuće mere.
“Po proceduri sledi izdavanje naredbe za prinudno dovođenje, a u slučaju da se i na ovaj način ne može obezbediti upućivanje na izdržavanje kazne zatvora, biće izdata naredba za izdavanje poternice, pa će nakon pronalaženja po poternici osuđeni biti sproveden u odgovarajuću ustanovu, radi izdržavanja kazne zatvora“, naveo je Dimtrijević.
Dimitijević navodi i da im nijedna ustanova za izdržavanje kazne do sada nije poslala obaveštenje da se neko odazvao pozivu.
„Naglašavamo da se ne radi samo o postupcima izvršenja kazni zatvora prema Albancima sa Kosova, već prema svim licima koja imaju prebivalište na prostoru Kosova i Metohije, što znači i Srba, Roma i drugih“, naglasio je Dimitrijević.
On nije precizirao za koja krivična dela su osuđeni Albanci sa Kosova, navodeći presude donete „zbog različitih krivičnih dela propisanih krivičnim zakonodavstvom“.
Prethodnih dana, nekim od kosovskih građanima koji su u Srbiji bili osuđeni za terorizam počeli su da pristižu nalozi za izdržavanje zatvorske kazne u Srbiji. O tome obaveštava i na to upozorava kosovsko Ministarstvo pravde u saradnji sa lokalnim sudovima.
Poziv bivšem pripadniku OVK
Jedan takav nalog Osnovnog suda u Leskovcu dobio je bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, danas ratni invalid iz Gornje Kline kod Skenderaja (Srbice), Hašim Mecinaj (64).
Njemu je naloženo da se javi Kazneno-popravnom zavodu u Nišu 1. jula 2019. radi, kako je navedeno, izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 13 godina, a na osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu iz 2013. Ukoliko se ne javi, u nalogu piše da će se sprovesti prinudno.
Iz Apelacionog suda u Kragujevcu potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Mecinaj osuđen za dva dela terorizma. Ne navodeći detalje iz presude, Sud ističe samo da su dela počinjena “10. jula 1998. u selu Gornja Klina na kontrolno-bezbednosnom punktu i 15. jula 1998. u ataru istog sela”.
Inače, ovaj Sud je, posle žalbe Višeg javnog tužioca na jedinstvenu kaznu od šest godina zatvora, preinačio presudu Višeg suda u Kraljevu samo u pogledu dužine trajanja kazne. Naime, Hašimu Mecinaju je za dva dela terorizma, za koja je prvostepenom presudom proglašen krivim, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 10 godina, a zatim ga osudio na jedinstvenu kaznu od 13 godina, navodi se u pisanom odgovoru kragujevačkog suda za RSE.
Sa četiri na 13 godina
U porodici Hašima Mecinaja, koji je već bio u srpskim zatvorima od 1998. do 2002. godine, su nam rekli da se Mecinaj nije se osećao dobro zbog čega nije mogao da razgovara sa nama.
Njegov sin, Egzon u izjavi za RSE kazao je da mu je nalog dostavilo kosovsko Ministarstvo pravde, a preko Osnovnog suda u Mitrovici, ogranak Skenderaj (bivša Srbica).
“To nas je još više zabrinulo. Tata je bio u zatvoru četiri godine, a sada se traži da izdržava još 13 godina. On je jako zabrinut, umoran je i psihički. Radi se i o njegovim godinama. Još je veći problem taj što sada ne može slobodno da se kreće van Kosova. Zabrinuti smo da mogu da ga uhapse. On je ratni invalid. Bio je povređen, i bio je maltretiran u zatvoru. Bio je u nekoliko zatvora u Srbiji, u onim najgorim”, ispričao je Egzon Mecinaj za RSE.
Ministarstvo pravde Kosova, međutim, objašnjava da je Mecinaj samo upozoren na ono šta bi moglo da mu se desi u slučaju da putuje van Kosova. Ovo Ministarstvo je za RSE potvrdilo da im je zahtev srpskih sudskih organa u slučaju Mecinaja iz Ministarstva pravde Srbije dostavljen putem Kancelarije specijalnog predstavnika EU na Kosovu, shodno briselskom sporazumu o saradnji ministarstava pravde Kosova i Srbije.
“S obzirom da je ovo suđenje bilo u potpunoj suprotnosti sa konvencijama Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, Ministarstvo pravde je kontaktiralo Osnovni sud u Mitrovici, ogranak u Skenderaju. Oni su se složili da se Mecinaj upozna sa ovim predmetom, kako bi bio upozoren i kako bi mu se objasnilo da se može suočiti sa teškim posledicama ukoliko napusti teritoriju Kosova, s obzirom da se na osnovu ove presude, isti može uhapsiti i izručiti Srbiji radi izdržavanja zatvorske kazne, gde može biti predmet torture i nehumanog tretiranja”, kažu u Ministarstvu pravde Kosova.
Takođe se navodi da je ovo Ministarstvo, nakon što je dobilo zahtev, o ovom slučaju informisalo i Kancelariju specijalnog predstavnika EU na Kosovu. Takođe je zatražilo da se i Brisel upozna sa ovim “flagrantnim kršenjem ljudskih prava”, koje je “u suprotnosti sa konvencijama Saveta Evrope i UN, čiji je Srbija član i obavezna je da ih sprovodi”.
“Smatramo da je ovo, isto kao i u prošlosti, kršenje jurisdikcije Republike Kosova zato što niko nema pravo da pokrene krivični postupak protiv državljana Kosova zbog navodnih sumnji koje su se dogodile na teritoriji Republike Kosovo, osim kosovskih pravosudnih organa”, stoji u odgovoru Ministarstva.
’Još jedna provokacija Srbije’
Ministar pravde Kosova Abeljard Tahiri reagovao je takođe danas, navodeći da nedelju dana nakon hapšenja kosovskog državljanina u Makedoniji Tomora Morine na osnovu srpske međunarodne poternice, Srbija nastavlja da krši ljudska prava, presudama koje su donete u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama, kao što je u slučaju Hašima Mecinaja.
“Evidentno je da se Aleksandar Vučić ne može odvojiti od Miloševićevog nasleđa, ali u pogledu naših građana izgubiće još gore nego njegov tutor”, dodao je.
Iz Ministarstva spoljnih poslova kažu da je ovo “još jedna provokacija Srbije prema građanima Kosova pred očima međunarodne zajednice”.
“Dakle, Srbija šalje pisma ratnim taocima, onima koji su prošli kroz teror i užas u organizaciji sprskog državnog aparata. Sve to radi uprkos i tome što se dalje traga za više od 1.800 lica koje je srpska država kidnapovala tokom rata i o kojima se i dalje ništa ne zna. Srbija ubija mirnu budućnost regiona Balkana”, kaže u reakciji za RSE Jetljir Zuberaj, šef kabineta ministra spoljnih poslova Kosova.
‘Ponavljanje sudske torture’
Advokat Mihailo Pavlović koga je Fond za humanitarno pravo jula 2017. angažovao da uradi analizu celokupne sudske prakse od 1998. do 2000. godine, kaže da se radi o suđenjima koja su pratila grube povrede prava na pravično suđenje.
“Tada je Fond prikupio gomilu sudskih spisa širom Srbije, iz svih tih sudova koji su vodili te sudske postupke. Došlo je do nekih preko 10.000 stranica celokupne sudske dokumentacije. Sva ta suđenja koja su vođena u tom nekom periodu između 1998. i 2000. godine vođena su na teritoriji Srbije”, navodi Pavlović.
“To su”, kaže, “bila suđenja koja su pratila grube povrede prava na pravično suđenje.
“Okrivljeni koji su u načelu faktički ispali žrtve svih tih postupaka su ljudi koje danas oni pozivaju da odsluže kazne koji objektivno nisu dobili priliku da se brane, koji nisu imali mogućnost da izvode dokaze, čiji argumenti nisu razmatrani. Njihovi iskazi su iznuđivani u pritvorima, oni su to priznavali tokom policijskog pritvora, potom bi na suđenjima takve iskaze povlačili, rekli da su oni dati pod iznudom. Međutim, tada je sud bio dužan da ispita sve te navode, da razmotri osnovanost tih tvrdnji okrivljenih, time se apsolutno niko nije bavio”, izjavio je Pavlović.
Pavlović dodaje da da se “ovi ljudi koriste u dnevnopolitičke svrhe i da sve ovo ne može da urodi plodom, odnosno što otežava saradnju Srbije i Kosova”.
Veruje se da je slučaj Hašima Mecinaja najverovatnije bio prvo kao predmet pred srpskim Osnovnim sudom u Mitrovici, a 1999. prebačen u Kraljevo gde je Mecinaj osuđen na 10 godina zatvora. Naime, nakon što su institucije države Srbije izgubile kontrolu nad Kosovom, administraciju pojedinih kosovskih opština rasporedili su po opštinama u Srbiji. Tako je i predmet Mecinaj završio u Kraljevu.
Kasnije, nadležni Apelacioni sud u Kragujevcu preinačio je njegovu kaznu na 13 godina i potom je predmet dostavljen srpskom Osnovnom sudu u Mitrovici koji nije mogao da postupi.
Nakon integracije pravosuđa na Kosovu, na osnovu briselskog sporazuma između Kosova i Srbije, taj predmet je predat Osnovnom sudu u Leskovcu.
U Apelacionom sudu u Kragujevcu nisu mogli da kažu koliko još imaju predmeta protiv Albanaca sa Kosova koje su sprski sudovi osudili za slična dela, jer “zbog odmora pojedine sudske službe ne rade”.
