Ovo su reči Radomira Brkića (14) iz Velikih Crljena kod Lazarevca, koji je od malih nogu trpeo nečuvenu torturu i patnju koju su mu priredili niko drugi već otac i majka.
Moj život je grozan. Prvo sam gledao kako tata tuče mamu. Kad se mama preudala, njen muž je stalno tukao mene. Kad sam došao da živim kod bake Dragice, deda je poginuo u saobraćajnoj nesreći. A u školi se zbog siromaštva odvajam od ostale dece. Plašim se šta će biti sa mnom ako ostanem sam – započinje svoju životnu ispovest Rade, učenik sedmog razreda, piše Žena.
Željan sam roditeljske ljubavi
– Željan sam roditeljske ljubavi. Nikada je nisam imao iako su mi roditelji živi. Ostavili su me. Odgajila me je baka. Ne stidim se toga, ali čeznem da osetim kako je to kad te vole majka i otac – priča Rade.
Ostali su bez struje
– Pre nekoliko meseci su nam isključili struju. Živeli smo u mraku dva meseca. Baka nije mogla da plati račun. Pitao sam majku da nam pomogne, a ona je samo rekla: “Nemam”. Ni otac nam nije dao pare da platimo – priča Rade. Baka Dragica je pozajmila novac koji još uvek vraćaju i platila račun.
Dok govori, Rade izgleda kao da je bar deset godina stariji, jer je znatno zreliji od svojih vršnjaka.
– Rodio sam se u Valjevu 10. maja 2001. godine. Bio sam mali, ali sam stalno slušao oca i babu sa očeve strane kako se svađaju sa majkom. Jednog dana majka je odlučila da napusti oca.
Preselili smo se kod bake Dragice u Velike Crljene. Tu smo u miru proveli nekoliko meseci, pa smo se ponovo vratili kod oca.
Jednog dana gledao sam kako otac tuče majku.
Plakao sam i kroz suze rekao: „Ajmo kod moje bake Dragice“. Tada smo opet napustili oca. Više se nismo vraćali – priseća se Rade.
Batine svaki dan
Dok govori trlja oči, ne želi da pusti suzu iako ga emocije nadjačavaju…
Nema novca za ekskurziju
– Ide zima, a kad padne sneg, baku neće niko zvati da ide u nadnicu, pa se plašim kako ćemo da preživimo. U aprilu moji drugari iz škole idu na rekreativnu nastavu, a ja i ne pomišljam, znam da baka ne može da izdvoji 12.000 dinara. Ne smeta mi, jer ne mogu da tražim nemoguće – zaključuje mali Rade.
– Majka se potom udala za čoveka koji živi na tri kilometra od nas. Povela je i mene, ali tada nastupa još veći pakao. Njen muž me je stalno tukao. Govorio mi je da nisam dobar, pa sam zato dobijao batine. Tada sam bio malo dete, mislio sam da sam zaista nešto skrivio, pa sam ćutao i plašio se da kažem nekome.
Majka me nije branila, već je stajala i gledala dok me on tuče. Baka Dragica je jednom prilikom primetila da sam modar od batina i pitala me je šta se desilo.
Priznao sam da me je majčin muž istukao. Pitala je majku, ali ona je sve porekla. Nije bila na mojoj strani iako sam njeno rođeno dete – govori sa gorčinom u glasu.
