Specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew Palmer) izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi nove ekonomske mogućnosti i strane investicije na Kosovu i u Srbiji mogle olakšati postizanje konačnog sporazuma u dijalogu o normalizaciji odnosa.
Takođe je dodao da je Ričard Grenel (Richard Grenell), specijalni izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore Kosova i Srbije, u najboljoj poziciji da to i ostvari.
Podsetimo, američki ambasador u Nemačkoj Grenel je u oktobru, samo mesec dana po imenovanju Palmera za predstavnika američkog državnog sekretara, stupio na funkciju predsedničkog savetnika.
Dodao je da je cilj SAD-a da srž sporazuma bude međusobno priznanje, te je podsetio da je proces dijaloga sam po sebi predodređen za kompromis.
„Niko ne mora da gubi u ovom procesu. Obe strane nastoje da pobede i dobiju više nego što izgube“, rekao je Palmer u Prištini.
Izrazio je nadu da će nova Vlada Kosova hitno pristupiti izradi novog okvira za dijalog, te da podržava hitno ukidanje ili suspendovanje taksi, dok bi se ideja o uvođenju ‘potpunog reciprociteta’, na čemu inače insistiraju pobedničke partije, mogla pregovarati sa Srbijom.
Kosovo živopisan demokratski prostor
RSE: Ovo je vaša prva poseta Kosovu nakon parlamentarnih izbora. Kako gledate na izborne rezultate?
Palmer: Sjedinjene Države se manje interesuju za sam izborni rezultat, više nas zanima izborni proces. Ukoliko njega pogledate, mislim da sa te strane možemo reći da su izbori bili izuzetno uspešni. Kosovo je možda, najživopisniji demokratski prostor na Zapadnom Balkanu. Imali ste izbore u oktobru na kojima se nije unapred znalo ko će pobediti. Partije su se takmičile u medijskom prostoru na osnovu ideja, mediji su podsticali to takmičenje. Ponašanje tokom kampanje bilo je vrlo dobro. Gledano iz te perspektive, šta izbori govore o demokratiji na Kosovu – mislim da su izbori bili “dobra vest”. Što se tiče rezultata, poruka meni i svima nama bila je da su glasači Kosova želeli da vide promenu i glasali su za nju. Verujem da su lideri koji su izbili na vrh nakon izbora shvatili tu poruku.
RSE: Vode se pregovori o budućoj vladi između vodećih partija. Kako su rekli, konačan dogovor mogao bi biti postignut do zvanične objave izbornih rezultata. Sa vaše tačke gledišta, šta bi prvo nova vlada trebalo da uradi?
Palmer: Mislim da nova vlada treba da odredi prirodu svog programa. Znam da su lideri dve vodeće partije izneli kao svoje prioritete na domaćem planu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, promovisanje transparentnosti i dobrog upravljanja. To je agenda koju Sjedinjene Države podržavaju. Istovremeno, nadamo se da će nova vlada vrlo hitno pristupiti izradi novog okvira za dijalog sa Srbijom i vratiti se pregovorima i paralelno raditi na sporazumu o punoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Verujemo da su te dve agende, za unutrašnju i spoljnu politiku, komplementarne i da ohrabruju jedna drugu, a da nisu kompetitivne.
RSE: A kako gledate na izbor gospodina Kurtija, kao najverovatnijeg budućeg premijera? Da li Sjedinjene Države u njemu vide partnera?
Palmer: To je zasigurno naša nada i očekivanje. Ovo će biti prvi put da Samoopredeljenje ulazi u vlast i prva funkcija za gospodina Kurtija, ukoliko se stvari budu odvijale onako kako se očekuje. Mi ćemo na njega gledati kao na premijera, ukoliko on obezbedi tu poziciju, i takođe, gledaćemo na njega kao na dobrog i snažnog partnera Sjedinjenih Država u cilju promovisanja ekonomskog prosperiteta i odgovornosti i vladavine prava na unutrašnjem planu, ali takođe i u cilju podrške dijalogu sa Srbijom koji bi vodio punoj normalizaciji odnosa. Nadamo se i očekujemo da će to takođe biti prioritet za novu vladu.
Značajno je uključiti Srpsku listu
RSE: Kurti, kao mogući novi premijer, izjavio je da ne vidi Srpsku listu kao partnera u formiranju vlade, smatrajući je produženom rukom Srbije na Kosovu. Rekao je da bi radije u vladu uključio političke predstavnike srpske zajednice koji su prihvatili kosovsku nezavisnost. Kako komentarišete to?
Palmer: Srpska lista je partija koja je bila uspostavljena od srpske zajednice da predstavlja njene interese u politici Kosova. Bilo bi od suštinskog značaja za vladu da ih uključi, da radi sa njima, i prihvati njihovu ustavnu ulogu u kosovskoj politici.
RSE: Kako gledate na ostale srpske predstavnike?
Palmer: Mislim da postoji prostor da se vlada široko angažuje sa više aktera u ovom procesu.
RSE: U proteklih nekoliko nedelja, predstavnici koalicije koja će najverovatnije oformiti vladu rekli su da nameravaju da ukinu takse od 100 odsto na robu iz Srbije, koje su bile prepreka za nastavak dijaloga, i da je zamene “politikom punog reciprociteta” koja podrazumeva da će potezi Kosova zavisiti od ponašanja Srbije. Kakvo je vaše viđenje te politike, da li bi Sjedinjene Države to podržale?
Palmer: Mi bismo svakako podržali hitno ukidanje ili suspendovanje taksi. Mi smo već neko vreme to tražili od naših kosovskih partnera i razočarani smo nespremnošću Kosova da to uradi. Što se tiče reciprociteta, to meni zvuči kao nešto o čemu bi se moglo pregovarati sa Srbijom, tako da se nadam da će vlasti Kosova pronaći put i okvir koji bi ih vratio nastavku dijaloga, da kroz taj proces formulišu izazove koji bi mogli da ograniče mogućnost da građani Kosova i Srbije slobodno trguju i posluju.
Strategija ukidanja taksi
RSE: Tokom obraćanja studentima u Prištini, rekli ste da ste se sreli sa Aljbinom Kurtijem pre dva dana u Skoplju. Da li ste od njega dobili neko obećanje ili znak? Da li ste mogli da vidite da je Kurti spreman da ukine takse i vrati se za pregovarački sto, ako postane premijer?
Palmer: Ne želim da govorim umesto gospodina Kurtija, ali ću govoriti u ime Sjedinjenih Država, te mogu da kažem da mi očekujemo da vidimo da nova vlada Kosova to usvoji kao politiku, kao strategiju i da krene napred ka pomirenju sa Srbijom.
RSE: Koga vidite kao nosioca pregovora sa Srbijom, premijera ili predsednika? Rekli ste na saslušanju u Senatu da su predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, spremni da pregovaraju o sporazumu?
Palmer: Na Kosovu je da to odluči. Kosovo mora samo da formuliše put ka povratku u proces dijaloga, da napravi suvereni izbor kako želi da bude predstavljeno, iako moraju da formiraju tim za dijalog ili glavnog pregovarača koji ima ovlašćenje od strane vlasti i sposoban je da se uključi u proces zajedno sa onim kojeg Srbija odredi za nosioca procesa sa svoje strane. I takođe, da napravi izbor o suštinskim temama dijaloga, o tome šta Kosovo želi da obezbedi tokom tog procesa.
RSE: Da li Sjedinjene Države podržavaju i Kurtijevu izjavu o neophodnim principima koje treba obezbediti pre vraćanja za pregovarački sto?
Palmer: Ponoviću da je na Kosovu da odluči kako će pristupiti pregovorima, ali meni nije jasno, kada je reč o tim principima, da li te principe treba da odredi Kosovo za sebe ili su to principi koje treba ispregovarati sa Srbijom. Ukoliko je reč o ovom drugom, onda je povratak za pregovarački sto jedini način da se otvori ta tema, da se sa Beogradom razgovara o parametrima pregovora. Ako se radi o principima koje treba da dogovore predstavnici institucija i vlasti na Kosovu, onda mi se čini da je to jedan vid odvraćanja od potrebe da se kosovska strana ponovo uključi u dijalog sa Beogradom.
Ambasador Grenel je bio jasan
RSE: Rečeno je da američka vlada ima ekonomski plan za Kosovo i Srbiju, kao i da ste u potrazi za ekonomskim šansama. Na saslušanju u Senatu prošle nedelje spomenuli ste da ćete uz potragu za poslovnim i komercijalnim podsticajima, zajedno sa političkim angažmanom, pokušati da pomognete strankama da pronađu lokalni, trajni i sprovodiv sporazum. Možete li detaljnije objasniti ove poslovne i komercijalne podsticaje?
Palmer: Naravno. Sa našeg gledišta, i mislim da je ambasador Grenel bio veoma jasan po tom pitanju, smatramo da postoje američka i evropska preduzeća koja bi bila spremna da investiraju na Kosovu i u Srbiji, a koja oklevaju da to urade zbog nedostatka sigurnosti. Politička klima je takva da onemogućuje međunarodne investicije u obe države. Dakle, ideja je – možemo li da nađemo preduzeća koja su spremna da, pod pravim okolnostima i uz napredak ka postizanju konačnog sporazuma, ulože novac i uspostave direktne strane investicije ovde na Kosovu i u Srbiji, stvarajući nova radna mesta, ekonomske mogućnosti, doprinoseći ekonomskom razvoju, a na osnovu napretka u međusobnim odnosima Srbije i Kosova. To je ideja i mislim da niko nije u boljoj poziciji od ambasadora Ričarda Grenela da to uradi.
RSE: U međuvremenu, Vučić je ponovio poziv nemačkoj kompaniji Folksvagen da otvori fabriku u Srbiji. Da li Folksvagen može da bude ekonomska šansa za Srbiju, ali i za Kosovo?
Palmer: Nisam u poziciji da predvidim koje posebne ponude, podsticaji ili investicione mogućnosti mogu da se pojave, ali sigurno je da su značajne evropske i američke kompanije potencijalni investitori u obe ove ekonomije.
Investicije i sporazum istovremeno
RSE: Da li bi te investicije trebalo da se dese nakon postizanja sporazuma ili bi to išlo paralelno sa postizanjem sporazuma?
Palmer: Idealno bi bilo da to bude paralelno – sam čin formiranja ekonomskih podsticaja i ekonomskih pokretača koji bi olakšali postizanje sporazuma na političkom polju. Naravno, uz dozu hitnosti, da se brzo pronađu neka od tih preduzeća i komercijalne mogućnosti koje bismo upotrebili kao pokretače ovog političkog procesa.
RSE: Govorili ste o tome da je predsednik Vučić spreman da pregovara o sporazumu. Uzimajući u obzir da SAD žele recipročno priznanje kao krajnji rezultat, da li to znači da je Vučić spreman da prizna Kosovo i po koju cenu?
Palmer: O tome ne odlučujem ja, ovo su pregovori. Ne mogu vam reći o čemu će strane pregovarati. Ono što sigurno mogu da kažem jeste da je naš cilj, ono što bismo želeli da proizađe iz ovog procesa dijaloga, sporazum čija je osnova međusobno priznanje. To će otvoriti evropski put i Kosovu i Srbiji.
RSE: Kakav nivo fleksibilnosti očekujete od Kosova da postigne kompromis sa Srbijom?
Palmer: Na Kosovu je da odredi parametre svog angažmana. Ne mogu govoriti o brojkama, na primer nivo 7. To nije način na koji se to radi. Ali, to će zahtevati kreativnost, zahtevaće političku volju, posvećenost kompromisu. Od Kosova se ne traži samo da doprinosi ovom procesu, već treba da takođe ima koristi od ovog procesa, treba da unapređuje interese onako kako ih je definisalo. To je priroda pregovora, priroda dijaloga. Ovaj proces je sam po sebi predodređen za kompromis.
Niko ne mora da gubi
RSE: Da li će SAD prihvatiti rešenje koje bi osnažilo srpski entitet na Kosovu?
Palmer: Ne želim previše da zalazim u hipotetička rešenja i nisam siguran šta podrazumevate pod osnaživanjem srpskog entiteta. Međutim, mislim da ima prostora za kreativno razmišljanje što se pokazalo i u dosadašnjem radu na ideji o Zajednici srpskih opština, na primer. Na tome još treba raditi. Ali, postoji puno prostora za stranke da osmisle put napred koji poštuje i odražava interese Kosova i Srbije. Niko ne mora da gubi u ovom procesu. Obe strane mogu da pobede i dobiju više nego što izgube.
RSE: Govoreći o Zajednici, svesni smo da se Srbija zalaže za Zajednicu sa izvršnim ovlašćenjima, a ne na Zajednicu po odluci Ustavnog suda Kosova.
Palmer: Treba puno toga da se uradi, ali ja neću pregovarati o sporazumu apstraktno i neću pregovarati na osnovu jedne ili druge strane. Ja ću podržati proces, radiću sa strankama kako bi im pomogao da postignu sporazum koji mogu usvojiti, prisvojiti i prihvatiti kao njihov.
RSE: Da li mislite da će neuspeh EU da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom uticati na postizanje sporazuma Kosova i Srbije, budući da su evropske integracije bile značajan podstrek za dve strane da postignu sporazum?
Palmer: Svakako. Mislim da je to duboko negativna poruka za ceo region. Mislim da se šalje negativna poruka ne samo Severnoj Makedoniji i Albaniji, već stvara negativnu atmosferu i za dijalog. Neuspeh Evropskog saveta da postigne kompromis je duboko nesretan i verujem da vraća proces nazad i šalje negativne poruke na obe strane. Stranke, međutim, treba da idu dalje i pored toga. U njihovom najboljem interesu je da to urade i verujem da će Evropski savet pronaći put napred i za Severnu Makedoniju i za Albaniju i da će se ponovo posvetiti evropskoj perspektivi celog regiona.
