Osećate se umorno, ugojili ste se ili smršali par kilograma, imate problema sa spavanjem? Uzrok mogu biti brojne stvari, uključujući i oboljenja štitne žlezde.
Broj ljudi s oboljenjem štitne žlezde na svetu veći je od broja ljudi koji boluju od astme ili srčanih oboljenja. Štitna žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika, težine oko 28 grama i nalazi se u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice kod muškaraca.Pogledajte koje sve vrste oboljenja štitne žlezde postoje i kako da prepoznate njihove simptome:
Hipertireoza (preaktivna štitna žlezda)
Pacijenti s hipertireozom se osećaju nervozno, iritabilno i drhtavo. Mogu imati simptome ubrzanog rada srca, preteranog znojenja, osetljivosti na toplotu, proređivanja kose, gubitka težine, čestu potrebu za pražnjenjem creva i neredovne menstrualne cikluse. Ovi simptomi mogu da idu i uz gušavost (uvećanje štitne žlezde).
Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda)
Simptomi hipotireoze uključuju usporavanje telesnih funkcija, misaonih aktivnosti, depresiju, zimogrožljivost, zatvor, slabost mišića, abnormalne menstrualne cikluse i usporavanje metabolizma, što vodi do umerenog dobijanja na težini. Neki pacijenti takođe imaju i gušavost. Međutim, mnogi pacijenti s hipotireozom nemaju simptome, pa je testiranje krvi izuzetno važno.
Gušavost i izrasline
Većina izraslina (čvorova na štitnoj žlezdi) je bezbolno, pa ih najčešće otkriju doktori prilikom opipavanja vrata pacijenata na rutinskom pregledu. Veći čvorovi, koje ljudi najčešće primete dok se briju ili šminkaju, izazivaju poteškoće prilikom gutanja i disanja ili promuklost. U retkim slučajevima ovi čvorići mogu izazvati hipertireozu.
Većina ljudi s gušavošću nisu ni svesni svog problema dok izraslina ne postane dovoljno velika da mogu da je osete ili vide. Ove izrasline mogu narasti do neverovatnih veličina pre nego što izazovu simptome kao što su otežano disanje i gutanje ili promene u glasu.
Rak štitne žlezde
Pacijenti obično nemaju nikakve simptome, a rak se otkriva kao čvorić ili izraslina prilikom pregleda vrata ili ultrazvukom, CT ili MRI skeniranjem koji se izvode za nevezane zdravstvene probleme. U retkim slučajevima rak štitne žlezde izaziva bol, poteškoće u gutanju i promuklost.
Žene mnogo češće oboljevaju od raka štitne žlezde od muškaraca. Većina tipova kancera može biti u potpunosti odstranjena operacijom i stope preživljavanja su prilično visoke.
Zbog čega je teško dijagnostikovati oboljenja štitne žlezde?
S obzirom da su brojni od pojedinačnih simptoma oboljenja štitne žlezde izuzetno rasprostranjeni, mnogi ljudi koji boluju od poremećaja štitne žlezde ostaju nedijagnostikovani zbog toga što je lekarima teško da precizno utvrde problem ukoliko se simptomi ne posmatraju iz šire perspektive.
Zbog ovoga je izuzetno važno da posetite lekara ukoliko sumnjate da imate problem sa štitnom žlezdom. Na svu sreću, za većinu oboljenja štitne žlezde postoje efikasni tretmani, od lekova do operacija.
