Stravična ispovijest Stanojke Petrović iz Dragijevice (Srbija) : Vladimir ušao u sobu pijan, legao na kauč i nasrnuo na mene. Uzalud sam se branila.
Jao ljudi! Majko moja, šta me snađe! Stariji sin Vladimir dva puta, u gluvo doba noći, me silovao! Tukao me ranije, kad dođe pijan kući, a stalno je bio „pod gasom“, toliko da često nije znao za sebe, ali ni u najgorem košmaru nisam očekivala da će mene, majku koja ga je odgajila, da siluje. Plašim se starijeg sina, ali su mi u policiji rekli da se ne brinem, jer je sada pod ključem.
Dok promuklim glasom ispovijeda svoj jad, događaj nezapamćen u valjevskom kraju, krši ruke Stanojka Petrović (47) iz Dragijevice kod Osečine. Sve se, kaže, odigralo od 23 časa prošle subote, do dva časa po ponoći u nedjelju, a silovanje je Stanojka prijavila u ponedjeljak u Policijskoj stanici u Osečini. Policija je Vladimiru Petroviću (25) odredila mjeru zadržavanja, a u srijedu po podne priveden je istražnom sudiji Višeg suda u Valjevu.
– Taman sam zaspala, kad je u sobu ušao stariji sin. Mislila sam da mu nešto treba, ali je legao na kauč i odmah nasrnuo na mene – kaže Stanojka. – Bunila sam se, opirala koliko sam mogla, ali nisam uspjela da se odbranim. Vladimir me silovao. Nije prošlo dugo, silovao me ponovo. Kad je svanulo, ustao je kao da se ništa nije desilo i otišao iz kuće. Vratio se tek uveče. Došao je kući ponovo mrtav pijan.
Za vrijeme dok se Vladimir iživljavao nad majkom, u susjednoj sobi, u prizemlju dvospratne porodične kuće Petrovića, mirno je spavao njegov mlađi brat Milan (23). Tek kad je policija došla radi uviđaja, saznao je šta je njegov stariji brat učinio!
– Baš ništa nisam čuo te noći, spavao sam – kaže Milan. – Bio sam zaprepašćen kad sam saznao šta je Vladimir uradio. Kad se napije, tukao je i mene, pa sam ga nekoliko puta prijavljivao policiji.
Stanojkin suprug Milovan (51) preminuo je pretprošle zime, kad se smrzao u snijegu, dok se kući, pijan, noću vraćao iz komšiluka. Njih dvoje imaju sedmoro djece – dva najstarija sina ostala su u porodičnoj kući, dvije ćerke su u hraniteljskim porodicama, dvoje je usvojeno, a jedno dijete smješteno je u dom u Sremčici.
Dvospratna kuća Petrovića je u osami, daleko od komšija, i do nje se ne može kolima, toliko je loš i strm put. Spolja, kuća djeluje očuvano, a unutra – higijena na vrlo niskom nivou, malo uglavnom polovnih stvari. Memla i ustajali vazduh guše…
– Teško živimo, samo od nadnice. Oba sina piju, ali mlađi kući donese neki dinar, dok je stariji, koji me silovao, sve trošio na piće – priča Stanojka. – Ne primamo socijalnu pomoć, ponekad dobijemo pakete od Crvenog krsta u Osečini. Nemam ni ličnu kartu. Odavno sam vidjela da stariji sin Vladimir nije „tačan“, jer kad se napije ne zna za sebe. Mnogo puta me tukao, ali sam mu, kao majka, opraštala. Nikad ga policiji nisam prijavila, a možda je trebalo. Da sam tako postupila, možda ne bih doživjela ovu sramotu – da me sin siluje.
