Crna Gora će se u Vašingtonu, u 18h sati po srednjeevropskom vremenu i zvanično pridružiti savezu najmoćnijih država i postati članica NATO.
Ceremoniji, koja će biti upriličena u Stejt departmentu, prisustvovaće premijer Crne Gore Duško Marković, i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Dokument – instrument pristupa predaće u ime Crne Gore ministar vanjskih poslova Srđan Darmanović.
Još od 2006. godine kada je pristupila Partnerstvu na mir, među temama i dilemama u vezi sa budućim članstvom Crne Gore u Alijansi, najviše se debatovalo o tome kakve obaveze očekuju Crnu Goru do članstva a pogotovo od trenutka kada postane 29. članica NATO?
Najviše kontroverze izazivalo je pitanje izdvajanja za odbranu i obaveze da to bude dva procenta od BDP.
Koliko će to zaista koštati i hoće li skromni crnogorski budžet moći da izdrži, jedna je od ključnih dilema.
Stručnjaci koji se bave pitanjem finansiranja sistema odbrane po NATO standardima ističu da će dva procenta iz budžeta zapravo biti novac koji će ostati u Crnoj Gori, odnosno biti ulagan u povećanje sposobnosti njenih oružanih snaga.
Vojni analitičar Blagoje Grahovac kaže za Radio Slobodna Evropa da Crna Gora taj novac neće slati na adrese u Briselu ili Vašingtonu, već će ga ulagatiu svoj sistem odbrane, a taj proces će za razliku od dosadašnje prakse biti potpuno transparentan.
„Do sada je u vojsku ulagano 40 miliona eura a sada će to biti 60 miliona. Želio bih da umirim građane tako što ću naglasiti da će to ubuduće biti dva posto, koliko izdavaja svaka druga država u NATO i to će biti za obuku i školovanje kadra, za naoružanje i vojnu opremu kao i za poboljšanje materijalnog položaja pripadnika vojske. Sve u svemu, to je dobra regula jer je javna i transparentna”, zaključuje Grahovac.
Ministar odbrane Predrag Bošković je u intervjuu za RSE početkom maja ovako odgovorio na pitanje da li će crnogorski budžet moći da isprati sve predstojeće obaveze države prema Alijansi:
„Upravo kontrateza tome jeste da će nas članstvo u NATO mnogo manje koštati nego da sami razvijamo oružane snage. Bitno je da je budžet ove godine značajno povećan, da ćemo mi ispoštovati ono što je doneseno na Samitu u Velsu, dva odsto BDP se izdvaja za oružane snage. Ali najvažnije je da članarina od 450.000 eura godišnje koja se uplaćuje u NATO budžet, košta svakog građanina 72 centa. Benefit koji se dobija za jedan takav iznos je zaista ogroman.“
Nedavno je u intervjuu za RSE i senator Ron Džonson, govoreći o tome zašto predsjednik Donald Tramp traži od NATO članica da poštuju i ispune obavezu plaćanja dva procenta za potrebe odbrane, istakao da je Crna Gora na dobrom putu da kao nova članica vrlo brzo ispuni taj cilj:
„Zaista nije veliki zahtjev da se od NATO članica traži da izdvoje dva pocenta, a u opasnim vremenima da možda izdvoje i čak više od toga . Nova država kao što je Crna Gora već troši 1, 66 procenata a ima plan da se popne do dva i premaši taj procenat. Želim da naglasim, i ovo je veoma bitno, da možda samo nekoliko njih ispunjava tu kvotu.“
Kakve god bile prve obaveze Crne Gore prema Alijansi od trenutka njenog zvaničnog ulaska u taj savez, ono što je izvjesno jeste da se po ulasku u NATO u Crnoj Gori neće dogoditi ekonomsko čudo, odnosno nagli rast njene ekonomije.
To je dugoročan benefit, ističe za RSE Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
„Osnovna motivacija crnogorske politike da zemlja postane članica NATO jeste bila da se na dugi rok obezbedi politička stabilnost zemlji a posebno da se doprinese političkoj stabilnosti u susedstvu, što je sa ekonomske tačke gledišta veoma važno za Crnu Goru budući da je i unutrašnja i regionalna stabilnost važna za najvažniju ekonomsku delatnost u Crnoj Gori a to je turizam. Dakle, ta stabilnost je dugoročno najveća dobit za Crnu Goru i njenu ekonomiju ali to neće doći za dan dva ili za godinu, dvije“, smatra Gligorov.
Kao mogući minus ili otežavajući faktor za crnogorsku ekonomiju, profesor Gligorov vidi u nezadovoljstvu i protivljenju Rusije zbog ulaska Crne Gore u NATO:
„Crnogorski turizam a delimično i ulaganja Rusije u Crnoj Gori su svakako imali pozitivne efekte i biće pozitivni i od sada ako se saradnja sa ruskim turistima i investitorima nastavi. To je sada određeni rizik nakon što Crna Gora i zvanično uđe u NATO. No, do sada koliko mogu da vidim efekti nijesu bili naročito negativni u tom ekonomskom smislu.“
Podsjetimo, odnosi Crne Gore sa NATO-om počeli su krajem 2006, pozivom zvaničnoj Podgorici da pristupi Partnerstvu za mir. Poziv Crnoj Gori da se pridruži Alijansi upućen je 2. decembra 2015. NATO se do sada širio sedam puta, a posljednji put 1. aprila 2009. kada su članice postale Hrvatska i Albanija.
Crna Gora je tek treća od 29 članica, nakon Njemačke i Španije, koja će pristupiti samostalno a ne u okviru grupe zemalja.
