Iako će evropski zvaničnici reći da je proširenje EU jedna od najuspješnijih evropskih politika i da evropski projekat nije završen bez Balkana u Uniji, analitičari upozoravaju da motor integracija gubi svoju snagu i to alarmantnom brzinom. Nakon ulaska Hrvatske kroz „nikad uža“ vrata EU, na Balkanu je počela da se formira slika tzv „dvobrzinskog proširenja“. Prvu grupu, onih koji „idu naprijed“, čine Crna Gora, Srbija i Albanija, dok su u „pozadini“ BiH , Makedonija i Kosovo. U Centru za evropsku politiku (EPC) ovaj trend vide kao jedan od ključnih problema u evrointegracionom procesu.
“Ako se ovakav trend nastavi neće postojati perspektiva za pozitivan takmičarski pritisak između ove dvije grupe niti među zemljama u grupi koje zaostaju“, kaže u razgovoru za DW, Corina Stratulat analitičarka EPC i koordinator Balkanskog foruma:“ Dok prva grupa napreduje, druga čak ide suprotnom pravcu, nazaduje, što se posebno odnosi na BiH i Makedoniju. Ni one zemlje koje zaostaju ne mogu da se okrenu jedna drugoj i nađu inspiraciju da krenu naprijed jer su im situacije toliko različite.“
Ko vodi proces proširenja u EU?
„Dok još ostaje da se vidi da li će proširenje nastaviti da se dalje oblikuje u „dvije brzine“ , što nije optimističan scenario prema rečima Corine Stratulat, ono što predstavlja drugi problem i što jeste već faktičko stanje stvari je tzv „nacionalizacija procesa proširenja“. Sve više Savjet EU, a na Evropska komisija, je taj koji vodi proces proširenja, postavlja uslove i kriterijume. To se pogotovo odnosi na Njemačku i njen Bundestag koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocjenjivanju progresa u regionu:
„Može se reći da je na ovaj način proces proširenja inkluzivniji i demokratičniji, jer se pitaju nacionalni parlamenti zemalja članica, ali tu postoji rizik preteranog miješanja sa tehnokratskim procedurama i česte blokade. Proces je tako često usporen ne samo zbog problema u regionu Balkana, već i zbog prepreka koje se prave u zemljama članicama. To proces proširenja čini nepredvidljivim i utiče na njegovu vjerodostojnost“, objašnjava Corina Stratulat.
Šta konkretno znače poruke iz Brisela za Balkan?
Treći ključni problem evrointegracija na Balkanu vidi se u retorici EU. U Centru za evropsku politiku kažu da EU „govori sve prave stvari“, kao što su „inistiranje na promociji demokratije“ ili „ želja za prosperitetom u regionu“. „Sve su to dobri ciljevi, ali šta to konkretno znači za život ljudi u regionu?“, pita Korina Stratulat u svom poslednjem izvještaju o politici proširenja EU na Balkanu.
„Važno je da se postave konkretni ciljevi, koji će značiti konkretnu razliku u životima ljudi na Balkanu i koji će, na terenu, demonstrirati vrijednosti proširenja i integracija EU. Važno je da proširenje postane prvi izbor ljudi i da zemlje ostanu zainteresovane i iskreno nastave putem ka EU.“
Kako održati proces proširenja?
U Centru za evropsku politiku u Briselu ukazuju da bi zemlje Zapadnog Balkana brže napredovale na svom evropskom putu kada bi mogle da premoste razlike na svojim putevima ka EU i nađu zajedničke lekcije i međusobnu inspiraciju. Istovremeno, postoji i potreba da zemlje članice EU budu svjesne međusobne zavisnosti i u izazovima i u mogućnostima koje EU ima sa Balkanom i kao takve budu više angažovane, ne samo Njemačka, potpomognuta Velikom Britanijom, već svih 28 članica, u samom procesu proširenja. Sa druge strane, od EU se očekuje da sve zemlje aspirante za članstvo, bez obzira na njihov stepen integracije, angažuje u konkretnim poslovima, koji će imati odraz na život ljudi na Balkanu, kao što je transport, energija ili obrazovanje.
„Potrebno je da se nađe način da se i region Balkana, ali i EU drže angažovanim i vezanim za proces proširenja. Jasno je da će proteći dosta vremena do narednog ulaska u EU. Nije pitanje da li će ga biti, već kada i kako i Balkan i EU održati aktivne i zainteresovane za ovaj proces“, zaključuje Corina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u razgovoru za DW.
