Na brifingu Ministarstva spoljnih poslova Rusije sa stranim ambasadorima i diplomatama povodom slučaja Skripal, stav Moskve podržali su samo Srbija i Venecuela.
„U svetu su štampane dve zemaljske kugle. Jednu širi The National Geographic (SAD) – na toj mapi u sredini je, na centralnom mestu, američki kontinent, okružen sa dva okeana – Atlantikom i Pacifikom. Bivši Sovjetski savez je presečen napola i diskretno razmešten na oba kraja mape, da svojom ogromnošću ne plaši američku decu. Sasvim drukčiju mapu štampa Geografski institut u Moskvi. Na toj mapi u sredini, na centralnom mestu, nalazi se Sovjetski savez, koji je tako veliki da nas svojim razmerima pritiska, zato je i Amerika presečena na pola i diskretno razmeštena na oba kraja mape, da rusko dete ne pomisli: Bože! Što je ta Amerika velika!”, beleži (Imperija, str. 130) Rišard Kapušćinjski (1932-2007), poljski novinar i pisac, rođen u Pinjsku, današnja Belorusija.
Razumem velike, njihovu snagu, značaj, čak i drskost, ali nikad, posebno zbog dve njihove značajke – gaziluk i ližihasanstvo – neću razumeti male. Jer, okane li se prvog, ovo drugo im je suvišno, mogu da budu i dični. Zanemarite činjenicu da više nema Sovjetskog saveza, jer je Rusija i okrnjena velika, a pored Amerike stasale su još neke sile. Male bi da budu velike i značajne i u tom stremljenju izgledaju još manje i karikaturalne. Da biste se uverili kolika je vaša državica (posebno važi za ex-yu prostor) pogledajte kartu sveta.
Srbija – na neviđeno
U novije vreme, poput napumpane žabe, sklona udvorištu, takvom se redovno predstavlja Srbija. Najnovija potvrda poniznosti prema majci Rusiji desio se proteklih dana u Moskvi, na brifingu Ministarstva spoljnih poslova (MSP) Rusije sa stranim ambasadorima i diplomatama povodom „slučaja Skripalj”. Stav Moskve podržali su samo Srbija i Venecuela.
List Komersant u svom internetskom izdanju, prenosi B92 net, piše da su od diplomata koji su govorili, stranu Rusije poduprli prvi savetnik srpske ambasade Ranko Pavlović i venecuelanski ambasador Karlos Farija. Pavlović je srpsku podršku začinio podsećanjem da je njegova zemlja „trpela istu takvu histeriju napada sa strane Zapada devedesetih godina”, i naveo da je tada bilo mnogo „fejkova” i „laži”. Podsetio na događaje iz 1994. i 1995. godine akcentujući granatiranje i stradanje na sarajevskoj pijaci Markale. Savetnik ambasadora, istoričar Slavenko Terzić, poznatog jedino po tome što je svojevremeno – preko jednog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti – Vojislavu Šešelju pribavio krštenicu (rodni list) sa željenom nacionalnošću, nije propustio da kaže da su Muslimani pomenutu pijacu „bombardovali sami”.
Nakon pomenutog brifinga portparolka ruskog MSP Marija Zaharova ne trepnuvši je izjavila da najverovatniji izvor novičoka koji je korišćen za trovanje bivšeg ruskog dvostrukok špijuna Sergeja Skripalja i njegove kćerke Julije „može biti sama Britanija, ili Češka, Slovačka i Švedska”, pominjući, iako pod znakom pitanja, i SAD. Dakle, nervni agens, paušalno tvrdi Zaharova, nije „tretirala” Rusija nego zemlje koje je pomenula, njena proizvoljna otkrića srpska strana je podržala bez razmišljanja. Savetnika Pavlovića donekle razumem što je podržao ruska isprazna uveravanja, ali ne i što se pača u Markale.
Huligani, policija i patriotizam
Malobrojni su se zalud poradovali da je moguć meč srpske i kosovske reprezentacije u nekom sportu. Ovaj put na programu je bio rukomet, kvalifikaciona utakmica ženskih juniorskih ekipa Kosova i Srbije, što se, na ovim našim prostorima, smatralo utakmicom najnižeg rizika. Da podsetim, meč je trebalo da se odigra u petak, u sportskom centru Kovilovo, udaljeno petnaest kilometara od centra Beograda, na zrenjaninskom putu. Nema sumnje da je vlast preko svojih poluga, policije i ovde veoma važne karike – „navijača” učinila dovoljno da se utakmica srpskih i kosovskih juniorki podigne na najviši stepen rizika. Sportske kolege tvrde da u svemu nisu čista posla i da je policiji, kada ustreba, dovoljno veoma malo vremena da organizuje huligane za svoju stvar. Neka to ostane u sferi nagađanja, a izjava prvog policajca Nebojše Stefanovića, inače kuma Aleksandra Vučića nedvosmislena je.
„U interesu naše države, bezbednosti i stabilnosti naše zemlje je da ne dozvolimo bilo kakvu situaciju u kojoj bi se sukobljavali sa svojim narodom, pogotovo ne oko teme oko koje imamo isto mišljenje sa našim narodom”, rekao je Stefanović za televiziju Pink. Otišao je najdalje, rekavši da nisu u pitanju dve ili tri navijačke grupe, već da se ceo narod protivi tome. Ako sam dobro razumeo ministra on se oseća vlasnim da – u ime naroda – kaže da su svi građani ove zemlje protiv nadmetanja sa sportistima Kosova. Odnosno tzv. Kosova, kako predstavnici vlasti vole da naglase.
Da sve bude malo prikriveno razvaljena su vrata na prostorijama Rukometnog saveza Srbije sprejom je urbi et orbi poručeno ćirilicom na engleskom – nema himne – nema zabave.
Careva pašmaga
U ne baš dalekoj prošlosti bilo je i suprotstavljanja ruskoj samovolji. Najdrastičniji primer je Titovo NE Staljinu i Rezoluciji Informibiroa. Istina, uz podršku zapada. Dosta kasnije od te sudbonosne 1948. godine pričalo se da su Rusi na neku godišnjicu proboja Sremskog fronta kanili da tim putem prođu tenkovima i drugim borbenim sredstvima. Ondašnji jugoslovenski predsednik im je poručio da s tim mogu samo do granice.
Lizanje ruskog dlana samo je nastavak nečega duboko ukorenjenog u srpsku tradiciju. Tražeći pojašnjenje za pašmagu (turc. papuča, sandala/dubr. štopela) nađoh i primer iz literature: Pruži care desnu nogu svoju, da te Miloš ljubi u pašmagu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne održavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
