Da li je proširenje EU zauvijek mrtvo? – pita Dojče vele nakon što je Francuska stavila veto na početak pregovora o pristupanju Sjeverne Makedonije i Albanije EU.
DW prenosi ocjenu Aleksandre Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost da je vetom Francuske poslata poruka svima na Balkanu da nisu dobrodošli u Uniju, ali i mišljenje profesora Univerziteta u Gracu Florijana Bibera da proširenje nije mrtvo, ali da će zahtijevati više vremena i da će biti više frustracija, nego što je očekivano.
“Poruka koju su Albanija i Sjeverna Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH i Kosovo dobili jeste da nisu dobrodošli – šta god da urade”, rekla je Štiglmajer u razgovoru za DW .
Vjerodostojnost EU na Zapadnom Balkanu je, smatra ona, na istorijskom minimumu.
“Ovo je apsolutno najniža tačka na kojoj smo se našli u posljednjih 20 godina kada je u pitanju politika proširenja”, rekla je Štiglmajer.
Štigmajer kaže da je važno da zemlje Zapadnog Balkan shvate da sve što rade u oblasti reformi rade zbog svog boljitka, a ne samo zbog puta u EU.
Biber dodaje da je “to bio slučaj sa rješavanjem imena Sjeverne Makedonije, a isto je i sa sporom Srbije i Kosova”.
“Francuska je pokazala spremnost da drži ostatak EU, ali i zemlje van Unije, za taoce svoje političke agende. To nije novina, ali na ovako radikalan način svakako nije dobar signal za budućnost proširenja“, ocenjuje Biber.
Profesor iz Graca se pita “zašto bi sada Srbija ili Kosovo pristali na komplikovanu normalizaciju odnosa, zašto dalje reforme u regionu?“
“To ne znači da se reforme neće nastaviti, ali biće mnogo teže. Biće i lakše za one koji traže prijatelje na drugim stranama i vode se izgovorom ”šta nam EU nudi?”“, objašnjava Biber.
Biber smatra da je proširenje od “najuspešnije politike EU“ postalo “kolateralna šteta“ sukobljenih vizija budućnosti Unije.
“Blokada Francuske govori da se ovde manje radi konkretno o zemljama kandidatima, a više o dubokoj skepsi prema proširenju”, navodi Biber.
DW podsjeća i da je odlazeći predsednik Evropskog savjeta Donald Tusk, vidno uznemiren negativnim ishodom diskusije o proširenju, objašnjavao da je u pitanju samo “kratkoročna kriza, a ne i kraj proširenja”.
S druge strane, odlazeći predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da, ako je ovo kraj proširenja, EU će morati da se suoči sa oštrim kritikama jer je ohrabrivala te zemlje, pomagala im, zvaničnici EU su je posjećivali i davali javna obećanja.
“Ako želimo da nas poštuju, moramo da održimo obećanja“, rekao je Junker.
On je dodao da se ne radi o tome da li su ove zemlje spremne da uđu u EU nego da li su ispunile uslove za početak pregovora.
“Neke zemlje članice smatraju da tih uslova nema. Ja mislim da je to istorijska greška”, rekao je Junker.
DW podsjeća da je premijer Hrvatske Andrej Plenković izračunao da je Hrvatska, uz duže i teže pristupne razgovore od drugih zemlja članica, u EU ušla poslije 2.096 dana pregovora.
Za to vreme Srbija je otvorila tek polovinu od 35 pregovaračkih poglavlja, navodi DW i ocjenjuje da će, u najboljem slučaju, Albaniji i Sjevernoj Makedoniji biti potrebno deset godina da pređu taj put.
