List Zeri navodi da predstavnici Srba s Kosova žele da preko Zajednice srpskih opština uspostave autonomiju za Srbe.
List navodi da insistiranje Srpske liste da se formiranje ZSO sprovede u skladu sa sporazumom koji je postignut u Briselu, ali izuzimajući procenu Ustavnog suda o usaglašenosti tog sporazuma sa kosovskim ustavom, uzrok je i drugog insistiranja SL, a to je da se sprovedu ustavne i zakonske izmene za formiranje ZSO.
Poznavaoci političkih prilika, piše list, navode da Briselski sporazum o ZSO predviđa autonomiju i izvršna ovlašćenja u određenim poljima, za šta je kasnije Ustavni sud, u decembru 2015. godine, doneo procenu da 23 tačke nisu u skladu sa Ustavom. List tvrdi i da je ocena Ustavnog suda, takođe, deo Briselskog sporazuma.
Politikolog Ramuš Tahiri je za RSE rekao da Srpska lista ima jasan cilj – da opštine sa srpskom većinom uspostave vezu organa opština koje one predstavljaju preko ZSO i da ne bude povezanosti sa centralnom vlašću.
“Zajednica opština sa srpskom većinom jeste jedna vrsta autonomije. Ne može da bude ništa drugo, jer je opština sama po sebi jedna vrsta autonomije na lokalnom nivou. Ovo ne znači da je to nešto dobro ili loše, prosto tako je”, rekao je Tahiri. On kaže da “na Kosovu ostaje da se ispoštuje Ustav i da se promene naprave sporazumno”.
“Ali, ne da se promene u Ustavu Kosova naprave van funkcije državnog karaktera Kosova i da se naprave nametanjem zbog nečije greške ili zbog Briselskog sporazuma jer je to bilateralni sporazum. To nije međunarodna konvencija koja obavezuje Kosovo. Kosovo mora da poštuje Ustav i zakone”, istakao je Tahiri.
Sa druge strane, analitičar političkih pitanja, Imer Muškoljaj, govoreći za RSE, prvo je podsetio na izjave kosovskog predsednika Hašima Tačija koji je pre nekoliko dana govorio o afirmativnijoj akomodaciji srpske zajednice na Kosovu.
On je tu izjavu povezao sa zahtevima SL u vezi sa potrebom menjanja Ustava kako bi se formirala ZSO. Tači je, kako je naveo, na kraju pomenuo, kao kompromis u sporazumu koji će se postići sa Srbijom, kako je naveo “afirmativniju akomodaciju Srba”.
“Ja verujem da se govori o jednoj vrsti autonomije. Asocijacija, kao takva kakvu nameravaju da je naprave na Kosovu, ne može da funkcioniše, odnosno, nema za nju kao takvog mesta u trenutnom ustavnom poretku. Tako da, kako god se zvala, bilo Asocijacija, bilo imala neko drugo ime, za nju nije važna forma već sadržaj. Za mene, to će biti jedna vrsta autonomije”, rekao je Muškoljaj.
Međutim, prema Tahiriju, i u slučaju da se na bilo koji način iniciraju ustavne izmene za formiranje Asocijacije, poslanici Skupštine Kosova neće moći da prihvate realizaciju Briselskog sporazuma o Asocijaciji, u obliku kome teži SL.
Ovakvo je stanje zbog, kako je naveo, toga što postoji odluka Ustavnog suda koja kaže da ovaj sporazum u 23 tačke nije u skladu sa kosovskim ustavom. “Finale će se odužiti i težiće se ka postizanju kompromisa, što je savršeno normalno. Ali, taj kompromis praviće se u Skupštini Kosova, a ne u Vladi Kosova jer treba da prođu izmene preko Skupštine. Iako statut usvaja Zajednica tih opština, pitanje Asocijacije, koje dira u osnov države, ne može da ne prođe kroz Skupštinu. Nema drugog organa koji sme da je usvoji, ako je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. A ona je suprotna u 23 tačke i to je sama odluka Ustavnog suda izrekla”, naveo je Tahiri.
Međutim, analitičar Muškoljaj ima bojazan da će poslanici Skupštine biti podvrgnuti određenim pritiscima da se omoguće ustavne izmene, koje će biti kompromis na putu ka konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
“Bez neophodnih izmena Ustava, Asocijacija ne može da postoji kao takva prema zahtevu SL. Može da postoji samo ako je nevladina organizacija. Svi znamo da to nije. Ja verujem da će se naći način da te ustavne i zakonske izmene budu napravljene na što lakši način. A ne smemo zaboraviti da kada dođe vreme za taj posao sa izmenama, tada stupa u funkciju i pritisak koji može da dolazi spolja ali i iznutra. Mi ćemo biti primorani da, u ime kompromisa koji treba da se postigne, dozvolimo da se Asocijacija akomodira kao drugi nivo vlasti”, ističe Muškoljaj.
SL je izjavila da ustavne i zakonske promene predstavljaju “jedini način da Asocijacija opština sa srpskom većinom bude formirana, onako kako je postignut sporazum u Briselu”. Prema njihovim rečima, bilo šta drugo, podrazumeva još jedno odugovlačenje i probleme u formiranju Asocijacije.
