Režim Nikole Gruevskog izazvao je zastoj, a jedan od težih problema s kojima će se suočiti nova vlada je partizirano sudstvo.
Srušen je režim Nikole Gruevskog kojeg je u Makedoniji gradio više od decenije. Mandat koji je konačno dobio lider socijaldemokrata Zoran Zaev i formalno je označilo kraj totalitarne, jednopartijske vladavine koja se po arogantnosti i samovolji može porediti sa ortodoksnim staljinističkim režimima.
Okrenut je novi list, što ohrabruje građane Makedonije, one koji su glasali protiv Greuvskog na decembarskim izborima, a to je uverljiva većina. Režim koji nije hteo da prizna poraz otišao je u istoriju tek posle krvavog četvrtka (27. april) u Sobranju i neuspelog pokušaja uvođenja vanrednog stanja.
Dodeljivanje mandata Zaevu ohrabrilo je građane koji gotovo tri godine žive u uslovima permanentne krize, izuzev najvernijih pristalica Gruevskog. Obradovali su se, neki su i slavili, što je predsednik Đorge Ivanov konačno prestao da krši Ustav i dodelio mandat koaliciji koja ima većinu. Poštovanje Ustava u normalnoj državi ne može da bude povod za slavlje.
Predsednik Ivanov, koji je više od dva meseca blokirao formiranje vlade, zbog navodne opasnosti od takozvane Tiranske platforme, dao je, na kraju, mandat Zaevu, pod snažnim međunarodnim pritiskom. Narod koji je Gruevski pozvao na ulicu da mu protestima pomogne da se vrati na vlast, slavio je Ivanova kao heroja, da bi ga kasnije proglasio za izdajnika i bukvalno ispljuvao.
Snažan pritisak
Pristalice socijaldemokrata koje su ranije napadale Ivanova zbog nepopustljivosti sada se sprdaju sa njegovom marionetskom ulogom. Više je nego jasno da se Ivanov odrekao nepopustljive pozicije, tek pošto je to dozvolio Gruevski, bez čije se saglasnosti nije mogla doneti odluka kojom je označen kraj njegove državničke karijere.
Gruevski se gotovo tri godine grčevito borio da se vrati na vlast, uvodeći državu u sve dublju krizu. Morao je da popusti pošto je suočen sa neoborivim argumentima. Presudan je bio, čini se, otvoreni sukob sa međunarodnom zajednicom, koja je uzvratila snažnim pritiskom koji se odvijao, uglavnom, iza kulisa.
Evropska unija (EU) konstantno se angažovala i posredovala ali nije uspela, bar ne javnom diplomatijom, da urazumi Gruevskog i zaustavi krizu. Neuspešne su bile posete predsednika Evroparlamenta Donalda Tuska, šefice diplomatije Federike Mogerini i evrokomesara Johanesa Hana. Jedan od razloga je to što je Gruevski imao podršku dela narodnih partija, uticajnih u EU.
Ključna je, čini se, bila poseta zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Brajana Hojta Jia neposredno posle krvavog četvrtka u Sobranju. Predsednik Ivanov, koji je zbog navodne zauzetosti kategorično odbio susret, naprasno je našao vremena, a posle razgovora pokazao je jasne znake popuštanja oko mandata. Hojt Ji je prethodno imao susret sa liderima političkih partija, uključujući i Gruevskog.
Bježanje od pravde
Izjalovile su se nade Gruevskog da će ga administracija predsednika Donalda Trampa, kome se neukusno udvarao, uzeti u zaštitu. Nisu pomogli ni skupo plaćeni američki lobisti, a svakako su odmogli neprimereni i grubi napadi na američkog ambasadora u Skopju Džesa Bejlija. Moskva, koja je zdušno podržavala pokušaje Gruevskog da se vrati na vlast, nije se ni oglasila posle odluke da se Zaevu dodeli mandat za sastav vlade.
Argumenti koji su Gruevskog primorali na odstupanje mora da su bili više nego uverljivi. Presudan je, čini se, bio neuspeo pokušaj uvođenja vanrednog stanja. Sada je očigledno da je unapred bio planiran napad na Sobranje u koji je bio uključen deo policijskog vrha i zloupotrebljen narod pozvan na ulicu da protestuje.
Gruevski još od afere “Prisluškivanje”, kada je bilo jasno da mu politička karijera ide nizbrdo i da može da se nađe pred sudom, nastoji da izbegne pravdu. Činjenica da naglašeno zazire od Specijalnog tužilaštva, čiji će mandat, posle formiranja nove vlade, sigurno biti produžen, podgreva sumnje da s razlogom beži od zakona.
Pravda egzekutora
Gruevski možda strahuje da će, ukoliko do toga dođe, i njemu biti suđeno kao i njegovim političkim protivnicima. Vlasnik najgledanije TV stanice A1, koja je ukinuta, Velija Ramkovski osuđen je na 13 godina pošto je prethodno okrenuo leđa Gruevskom. Lider jedne od opozicionih partija Ljube Boškovski bio je politički zatvorenik, a osuđen je u procesu za koji se otvoreno sumnja da je bio montiran.
Kakvu je pravdu sprovodio i kakav je režim gradio i nadograđivao Gruevski pokazuje i spomenik Andonu Janevu-Ćosetu. Istorija svedoči da je ubio 100 ljudi, kao egzekutor VMRO-a, krajem 19. i početkom 20. veka. Samo pomereni umovi mogu slaviti teroristu i masovnog ubicu, a zna se ko je i kako odlučivao o spomenicima.
Režim Gruevskog je u okviru projekta “Skoplje 2014”, za koji je potrošeno više od 670 miliona evra, podigao i 34 spomenika. Izdvaja se spomenik Ćosetu koji je, svakako ne slučajno, postavljen pred kompleksom sudova u Skoplju i ima dvostruku poruku. Protivnicima partije Gruevskog koja nosi predznak VMRO, kakva ih pravda čeka, a sudijama da se slučajno ne ogreše o partijske direktive.
Kraj režima
Dodeljivanje mandata Zaevu označilo je i formalno kraj režima koji je gradio Gruevski. On više neće moći da glumi premijera umesto marionete Emila Dimitrieva, koga je lani u januaru postavio na mesto predsednika tehničke vlade i koji jedva da se pojavio u javnosti.
Posle konačnog poraza režima, Gruevski će biti suočen sa zahtevima da napusti lidersku poziciju u VMRO-DPMNE. Višegodišnja kriza, koju je produbljivao i stalnim pokušajima da se na svaki način vrati na vlast, ugrozili su i njegovo mesto lidera.
Snažan, možda presudan udarac, za poljuljanu lidersku poziciju Gruevskog bio je neuspeo pokušaj da se uvođenjem vanrednog stanja vrati na vlast. Osnivači i istaknuti članovi VMRO-DPMNE-a otvoreno i čvrsto zahtevaju da Gruevski i njegovi najbliži saradnici napuste rukovodeće pozicije u partiji.
Neki od uticajnih članova brane Gruevskog, što samo potvrđuje da je počela borba za vlast u partiji. Istovremeno, na političkoj sceni jačaju pokušaji desnih partija da preuzmu nezadovoljno članstvo. Jednu od njih predvodi Ljupčo Georgievski, jedan od osnivača VMRO DPMNE-a, njen prvi predsednik i bivši premijer. On je doveo Gruevskog na čelo partije, ali je zbog njega bio primoran da je napusti i osnovao VMRO Narodnu partiju.
VMRO DPMNE jedan je od stubova samostalnosti Makedonije. Svakako će u ovom ili u nekom drugom obliku, sa istim predznakom VMRO, biti značajan faktor na političkoj sceni. Partija Gruevskog sa 51. od 120 poslanika može da bude uticajna opozicija, da se bori za vlast, samo ukoliko uspe temeljito da se reformiše.
Težak izlazak iz krize
Partija Gruevskog je, barem javno, relativno spokojno primila odluku o dodeljivanju mandata i nije bilo osporavanja i negiranja procedure. Pomirljiva reakcija, koliko neočekivana, toliko i nespojiva sa dosadašnjom arogancijom, dobar je znak, ali teško može da zavara i potraje. Konstuktivna opozicija, može da bude samo reformirana VMRO DPMNE.
Zaev, koji posle dobijanja mandata ima snažnu podršku EU-a i SAD-a, najavljuje brzo formiranje vlade. Počeo je konsultacije sa partijom DUI, Ali Ahmetija koja je najveći koalicioni partner socijaldemokrata. Najavljuje se da vlada neće biti partijska i da će biti uključeni i eksperti, što je ohabrujući presedan.
Vlada Zaeva biće, već od prvog trenutka na velikim iskušenjima. Ne samo zato što su očekivanja od nje velika, već i zbog toga što treba da se suoči sa posledicama samovoljne vladavine režima Gruevskog, koje će tek početi da izlaze na svetlo dana.
Već sada je jasno da će prezaduženost države, koja je po nekim ocenama blizu bankrota, biti jedan od najtežih problema, koji može ugroziti optimističke najave Zaeva. Režim Gruevskog izazvao je zastoj u gotovo svim oblastima, a jedan od težih problema sa kojima će se suočiti nova vlada je partizirano sudstvo, koje je više poštovalo partijske direktive, nego slovo zakona.
Vlada Zaeva će se suočiti i sa partijskim komesarima Gruevskog instaliranim u svim, pogotovu u ključnim institucijama. Komesari su držali pod strogom kontrolom zaposlene, nametali partijske direktive koje su morale da budu sprovedene, bez obzira da li su u skladu sa zakonom i Ustavom. Važna je bila (samo)volja partije i njenog lidera.
Bitno je za građane što je konačno srušen režim Gruevskog i što Makedonija kao država ulazi u novu fazu, oslobođena partijskih stega i samovolje. Izlazak iz krize biće dug i pun teškoća, ali njihovo prevazilaženje treba da vodi ka izlasku iz krize.
Većina građana Makedonije ohrabrena je promenom vlasti, ali je i obazriva u očekivanjima i prognozama, iako veruju da teško može biti gore nego pod režimom Gruevskog. Posledice njegove desetogodišnje vladavine osećaće se još dugo i trebaće mnogo vremena da se svakodnevni život i država vrate na željeni, koliko-toliko, normalan kolosek.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
