Na Balkanu su se stvari dosta komplikovane, a prema nekim najavama, mogao bi postati poligon za političko sukobljavanje Zapada i Rusije. Srbija i njen premijer uskoro bi mogli da se nađu u nezavidnoj situaciji da moraju da biraju između podrške zapadu ili Rusiji, a ruski balkanolog Nikita Dedkov kaže da bi ova odluka mogla imati dalekosežne posljedice, piše u svojoj analizi Jutarnji list.
List dodaje da se “Kremlju žuri” i da želi “što više vezati Srbiju uz sebe, kako bi sačuvali makar mali uticaj na Balkanu, a time i u Evropi” a nedavno poklonjeni avioni Srbiji mogli bi se tumačiti i kao pokušaj da Hrvatska ne uđe u NATO.
Mihail Aleksandrov, analitičar moskovskog univeriteta Centra za vojno-političku analizu, koji savetuje Kremlj, smatra da je poklanjanje MiG-ova “stiglo u pravi čas” jer EU i NATO pokušavaju da pritisnu Srbiju da se odluči za njih.
“Ako Srbiju ostavimo bez naše podrške, ona može skliznuti u NATO, a to bi bilo ravno nacionalnom porazu Srbije”, kaže Aleksandrov koji u tome vidi i poraz Rusije koja gubi uticaj na Balkanu nakon dva puna vijeka. Rusija tako opet razmatra mogućnost ideje o “vojnom savezu dviju zemalja”. Ta je ideja bila aktuelna krajem 90-ih, ali Aleksandrov napominje da je tada Jeljcinova Rusija bila preslaba da je Milošević prihvati.
“Sada su se stvari značajno promijenile i Rusija i Srbija imaju za to svoj interes”, kaže on. Aleksandrov smatra da bi vojna baza u Srbiji, uz Tartus u Siriji, bila pun pogodak jer bi ona, kaže, “zakomplikovala eventualne operacije NATO-a na Balkanu i Sredozemlju, a Rusija bi imala kontrolu”.
Kremlj ionako već dugo zahtijeva od Srbije da zvaničnicima njihove “humanitarne”, zapravo vojne, baze u Nišu daju diplomatski status i slobodu kretanja po Srbiji kakva je nedavno omogućena zvaničnicima NATO-a.
Ruski mediji navode da će nakon MiG-ova Srbija nabaviti i raketne sisteme BUK, a Aleksandrov čak ide tako daleko da smatra da bi Srbija mogla biti zemlja gdje bi Rusija instalirala svoj protivraketni štit kao odgovor na NATO protivraketni štit. Aleksandrov dalje smatra da ne treba “isključiti mogućnost novog srpsko-hrvatskog sukoba”.
Jelena Guskova iz Centra za proučavanje savremenih kriznih situacija na Balkanu sumnja u srpsko-hrvatski konflikt jer, kaže ona, “ovaj put za razliku iz 90-ih iza Srbije stoji Rusija kojoj Balkan sada ulazi u sferu interesa”.
Ali kako i Hrvatska najavljuje kupovinu američkog naoružanja, dvije zemlje bi mogle postati poligon preko čijih će se leđa prelamati zapadno-ruski suparnički odnosi.
Ali, nije pitanje samo NATO, već se čini da Rusija preispituje i članstvo Srbije u EU. U vezi pregovora sa EU, moskovski Komersant donosi zanimljivu opservaciju. I Hrvatska, kažu, u toj igri na liniji Brisel – Moskva – Beograd – ima svoju ulogu. Komersant iznosi tezu da Andrej Plenković ne blokira Srbiju na svoju ruku nego po nagovoru Brisela, a s porukom Vučiću da se uvijek može naći način onemogućavanja ako se nastavi “očijukanje” s Rusijom.
