Analitičar i američki diplomata Daniel Server je pozitivno ocenio platformu za dijalog sa Srbijom koju je pripremila državna delegacija za razgovore.
Uoči 11. godišnjice nezаvisnosti Kosovа, Kosovo je objаvilo svoju Plаtformu zа dijаlog o konаčnom, sveobuhvаtnom i zаkonski obаvezujućem sporаzumu o normаlizаciji odnosа između Kosova i Srbije. U ovom dokumentu, kako smatra Server, postoje mnogo stvаri koje treba oceniti pozitivno, uključujući:
“Jasna izjava kosovskih pregovaračkih ciljeva, koja je nedostajala: priznanje Kosova od strane Srbije kao suverena i nezavisna država.”
“Ponovno potvrđivanje validnosti kosovskog ustava na celoj teritoriji države i eksplicitno odbijanje bilo kakvog ustupanja dela te teritorije.”
Reciprocitet: da se prema Albancima u Srbiji postupa kao i sa Srbima na Kosovu, da se ratni zločini koje su počinili Srbi tretiraju kao ratni zločini koje su počinili Albanci, uključujući i specijalni tribunal.
Odbijanje da se stvori bilo koji nivo vlasti između centralne vlasti i opština.
Usvajanje konačnog sporazuma na referendumu i u parlamentu i na Kosovu i u Srbiji.
Odredbe o transparentnosti, inkluzivnosti i dostupnost državnog pregovaračkog tima.
Rešavanje otvorenih pitanja iz ratnog perioda (nestale osobe, povratak raseljenih lica, povratak imovine, kompenzacija, nadoknada, podela državnog duga, itd.).
Prestanak važenja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i usvajanje konačnog sporazuma u Savetu bezbednosti i Generalnoj Skupštini.
Uslovljavanje napretka u pristupanju EU sprovođenjem konačnog sporazuma.
Sve je u redu. Dakle, šta nedostaje?
Dve stvari:
Jasnoća u pogledu toga kako i kada će doći do članstva u Ujedinjenim nacijama. To može biti implicitno pozivanje na odobrenje sporazuma od strane UN SB, ali to će morati da bude jasno pre nego što se pregovori zaključe. Kontrolne vlasti su Kina i Rusija: kako će oni da dopuste da otcepljena pokrajina uđe u UN? Kini se to neće dopasti zbog Tibeta. Može se svideti Rusiji, ali će poželeti nešto u Krimu, a možda i u Južnoj Osetiji, Abhaziji i Transnistriji.
Bilo kakve naznake o tome šta bi Srbija mogla dobiti u sporazumu. To nije odgovornost Prištine pre svega, ali će o tome morati da se brine u svoje vreme. Bilo bi korisno da Srbija objavi sličnu platformu. Nikada nije bilo jasno šta Beograd želi od razgovora sa Prištinom, osim što je uverio Vašington i Brisel da je Srbija voljna da razgovara. To samo po sebi ima vrednost, pogotovo zato što je učinjeno na ravnopravnoj osnovi, što indirektno priznaje da Kosovo ima legitimnu i nezavisnu strukturu upravljanja (već priznatu u „Briselskom sporazumu“ iz aprila 2013. godine).
Naravno, Beograd kako izgleda takođe želi da dobije teritoriju, posebno opštine sa većinskim srpskim stanovništvom severno od reke Ibar. Međutim, platforma se nedvosmisleno zalaže za “priznanje nezavisnosti i državnosti Kosova u okviru postojećih granica”.
Postoje otvorena pitanja koja bi mogla imati značaj za Srbiju: sastav i karakteristike Vojske Kosova, funkcije (osim upravljačkih) još uvek neformirane Asocijacije srpskih opština, i udeo Kosova u dugu Jugoslavije (pomenuto u Platformi). Ali sumnjam da će to biti dovoljno za brzo postizanje sporazuma. Verovatnije je da se Srbija neće ozbiljno angažovati sve dok nemogućnost da se postigne sporazum sa Kosovom vidno ne uspori njen napredak ka pridruživanju EU. Tada će biti prekasno: sve poluge uticaja u finalu ulaska u EU leže na pojedinačnim državama članicama, koje bi trebalo da ratifikuju pristupanje.
Jedna država članica se osmelila da kaže ono što svi znamo godinama, ali niko nije želeo da govori naglas. Na sednici Saveta bezbednosti pre 10 dana predstavnik Nemačke Kristof Heusgen, otvoreno je rekao u izjavi:
Jedini način da Srbija uđe u Evropsku uniju biće uspešan dijalog za normalizaciju, uz priznanje Kosova.
Beogradu bi bilo razumno da započne pregovore, dok se može nadati da će i dalje dobiti nešto u zamenu za priznanje Kosova. Sada kada je jasno izložila svoj stav, Priština može da priušti da čeka, jer je njen ulazak u EU mnogo dalje u budućnosti.
