Sve više poslodavaca upotrebljava društvene mreže kao izvor informacija u procjenama i ocjenama radnika! Tako o daljoj sudbini Aleksandra P. (42) upravo razmišlja bord direktora jedne od najvećih multinacionalnih kompanija u Srbiji.
Do juče je on bio član njihovog “top tima”, stručnjak za odnosne sa javnošću i zaštitno lice kompanije. Davao je izjave na TV i za novine, organizovao promocije i radio svoj posao baš kako valja.
A onda se malo zaigrao. Otvorio je profil na “Twitteru” i tamo kačio vulgarne komentare i postovao svoje erotske, tačnije pornografske slike, pišu Novosti. I time, smatraju njegovi poslodavci, ukaljao imidž kompanije.
Aleksandrova sudbina je tako još jedan dokaz da su granice između privatnog života i posla gotovo izbrisane. A u ovom odnosu, po svemu sudeći, opet profitiraju – poslodavci.
Dalibor Petrović, srbijanski sociolog koji se profilisao upravo za izučavanje uticaja društvenih mreža, kaže da već šest-sedam godina poslodavci redovno vire u tuđe Facebook profile, prepiske na Twitteru… jer su to najvjernije biografije. Šefovi posežu za špijunažom kako bi kontrolisali radnike, ali se ovi kanali najčešće koriste prilikom konkursa za posao:
“Ukoliko je to moguće, gledaju se profili kandidata koji uđu u uži krug jer se smatra da upravo Facebook najdetaljnije oslikava ličnost”, navodi ovaj sociolog.
On kaže da se granica između onoga što je privatno i onoga što je javno poštuje još od antičkog doba, ali da je ona danas sasvim pomjerena. Društvene mreže su legitimisale palanački duh jer se sve glasnije ohrabruje navika da virimo u tuđu privatnost, s tim da to više ne moramo da radimo u tajnosti, već transparentno:
“Društvo čak promoviše građane da žive “javno” i sklono je da odbaci one kojih nema na nekoj od mreža, jer to znači da nešto kriju. A to je naročito izraženo kod mladih”, ističe on.
Petrović ukazuje da je zato problem zaštite privatnosti sve značajniji, a prije svega zato što se mora redefinisati šta je to zapravo privatnost:
“Svako sam mora da donese takvu procjenu, da bude oprezan jer se sve manje možemo oslanjati na institucije. To najteže uviđaju upravo mladi jer oni najčešće stavljaju svašta na svoje profile, nesvjesni da se to ne može nikada izbrisati”, kaže on.
