Možda već uživate u ulozi tetke, možda je još uvek niste stekle. Evo šta o ovoj „ljubavi za ceo život” kaže Ivana Zorić, diplomirani pedagog.
Prva velika uloga tetke počinje onog dana kada bebu svoje sestre ili svog brata iznese iz porodilišta.
Tog trenutka rođena je ljubav za sva vremena, onako posebna i luckasta. Ne postoji ponosnije biće od tetke, dok u naručju drži sestrića ili bratanca.
Igrajući se s decom, one se spuštaju na njihov nivo i lete zajedno s njima iz igre u igru. Mališani se toliko zanesu u igri s tetkom da zaborave na vreme. Tolika radost i poverenje, koje deca osećaju sa svojom tetkom, zaista su nezamenljivi. Ova dobra vila uvek zna sve dečje tajne u svakom dobu i uzrastu. Neprikosnovena je prijateljica dečjih duša! I kada dođe u goste, odmah počinju smeh i šala, igrice, šminkanje, oblačenje najlepših haljinica…
Sve tetke tvrde da, kada se njihovom bratu ili sestri rodi beba, osećaju ponos najveći na svetu. Ogroman, beskrajan. Najpre, kada beba stigne kući, a onda kada pričaju njenim dostignućima koja s vremenom postaju sve veća. Nicanje zubića, prvi koraci, sve ih to ispunjava ponosom, koji se pretvara u vetar u leđa za ceo život.
NE TRENIRAJU STROGOĆU
- Čarolija tog divnog odnosa počinje od rođenja deteta i traje zauvek. Kada sazna da je postala tetka, to je dan za slavlje i u srcu svake žene pojavi se ponos! A tek kada to dete malo poodraste, ponos i izražen zaštitnički instinkt postaju osnovna osećanja koja prožimaju tetku. Pored velike ljubavi, najvažnije su velika podrška i tolerancija, koje svaka tetka pokazuje u životima dece – kaže naša sagovornica.
Tetke nikad „ne treniraju strogoću”, ali nežnošću i blagim rečima i te kako umeju da budu autoritet. One se poštuju iako nikada ni glas ne povise. Uvek je lepo u tetkinom društvu, jer se ona nikad ne ljuti i nikada sestriće i bratance ne naljuti. Tetke koje nemaju svoju decu ponekad i nemaju potrebu za tim, jer im sestrići ili bratanci daju osećaj ostvarenosti u tom pogledu.
- Tetka je dragocena za odrastanje i vaspitavanje mališana, ali samo na indirektan način. Ona i ne treba da deluje na decu kao roditelj, već bi trebalo da bude tanana spona između dece i roditelja. Zato su roditelji koji imaju sestre pravi srećnici – tvrdi Ivana Zorić.
ONE SU UVEK KUL
Pošto nema odgovornost roditelja, u odnosu prema deci tetka može jednostavno da iskaže svoju detinjastu stranu. Sećanja na tetku uglavnom se odnose na zabavne trenutke, šalu i igru. Tetka sme da pusti mašti na volju i da bude pravi zabavljač.
- Kada dete poraste, pogotovo kad stigne u pubertet, tetka postaje pravi oslonac kao prijatelj koji priča o životu i daje prave savete. Deca ih doživljavaju kao kul osobe, spontane i bez ikakvog pritiska. Roditelji često zbog velike odgovornosti, ličnih srahova i brige, pritiskaju decu mnogim zahtevima i zabranama. Tako za decu starijeg uzrasta tetka postaje glavni životni savetnik. Ona dobijaju od nje važna uputstva u mnogim situacijama s kojima se suočavaju prvi put u životu, pa se ponekad prvo njoj povere jer strahuju od reakcije roditelja – objašnjava naša sagovornica.
Žene koje same nisu postale majke pogotovo su okupirane ljubavlju prema sestrićima i bratancima, ali su takođe i preosetljive na dečje komentare i reakcije. Njihova jedina želja je da budu voljene i prihvaćene kao vazan učesnik u životu mališana. Zato će i kasnije, u toku odrastanja, tetka zauzimati mesto iskrenog prijatelja, koji ih uvek razume i neizmerno voli.
