Teško je u Tunisu pronaći čovjeka koji više polarizuje javnost. Sedamdesetčetverogodišnji Rašid Ganuči je predsednik umereno-islamističke partije Enahda. Jedni ga smatraju „vukom u jagnjećoj koži“ čije je delovanje dovelo do toga da su radikalni stavovi postali deo političke svakodnevice. Drugi smatraju da je on umereni političar koji pokušava da ojača islamski identitet te države, a da pri tom ne skrene u ekstremizam. Ovi drugi sada imaju povoda da smatraju da su u pravu.
Stranka Enahda održala je kongres u gradu Hamametu, a Ganuči je najavio: „Želimo da džamije postanu neutralna mesta, daleko od političkih razmirica i jednostrane instrumentalizacije, tako da religija može da postane nešto što ujedinjuje, a ne nešto što razdvaja.“
Enahda je istakla privrženost ustavu i ubuduće će voditi računa da se jasno razdvoje religija i politika. Ganuči je na kongresu dobio jasnu podršku za takav politički smer. Podržala ga je i poslanica Mehrezija Labidi. Ona se nada da će to pomoći da se Enahda u Tunisu doživljava kao normalna politička stranka koja deluje u skladu sa ustavom.
„Ja sam muslimanka koja je orijentisana ka demokratiji. Članica sam stranke koja je prvenstveno tuniska, muslimanska i demokratska, koja se oslanja na vrednosti islama. Želim, kao i ostali članovi, da služim ljudima koji nude rešenja za manje siromaštva, više bezbednosti i bolje obrazovanje i podizanje dece, u skladu s vrednostima u koje verujem“, kaže poslanica Enahde.
Labidi ne želi da drugim muslimanima propisuje kako da se ponašaju, kako da praktikuju svoju veru i kako da se oblače. Ona dobro zna da, bez obzira na to šta je rečeno na kongresu, mnogi u Tunisu s nepoverenjem gledaju na njenu stranku. To posebno važi za stranačkog šefa Ganučija. On smatra da su njegove izjave u Hamametu rezultat političkog sazrevanja. Ganuči je prešao put od lidera ilegalnog pokreta, do šefa priznate partije.
Borba za nove pristalice
U proteklih 40 godina on je, zbog svog delovanja, povremeno boravio i u zatvoru. Bio je i u egzilu u Londonu. Nakon revolucije 2011. godine vratio se u zemlju i za vrlo kratko vreme formirao stranačku strukturu. Organizacije bliske stranci Enahda deluju po sličnom principu kao i Muslimanska braća u Egiptu. One pružaju podršku ženama, siromašnima i bolesnima, bave se klasičnim socijalnim radom. Enahda je tako vrlo brzo postala poznata u Tunisu i pridobila mnoge simpatizere. Na prvim slobodnim izborima ostvarila je uverljivu pobedu. Ipak, godine provedene u vrhu vlasti imale su negativan efekat na njenu popularnost. Iako i dalje ima veliki broj mesta u parlamentu, ona je danas samo manji član vladajuće koalicije.
Rašid Ganuči želi obnovljenu i osnaženu Enahdu. „On definitivno ne želi da ga stavljaju u isti koš sa egipatskom Muslimanskom braćom“, kaže Mohamed Keru, profesor političkih nauka iz Tunisa: „Ta stranka je sve više građanski orijentisana, demokratičnija, otvorenija – na neki način postala je više ‘tuniska’. Religiozne i duhovne aktivnosti prepuštene su organizacijama bliskim Enahdi ili onima koje su potpuno nezavisne od stranke. Enahda trenutno prolazi kroz proces korenitih promena.“
To je delimično posledica demokratskih procesa u Tunisu. Zahvaljujući slobodi mišljenja zagarantovanoj novim ustavom, Enahda je danas u otvorenoj konkurenciji s drugim političkim snagama. Osim toga, istraživanja pokazuju da većina građana Tunisa zagovara odvajanje religije od politike. Jasni stavovi Enahde tako bi mogli da pomognu da stranka dobije nove pristalice. I još nešto. Rašidu Ganučiju je možda stalo do toga da stekne veći ugled u inostranstvu.
Mehrezija Labidi se u svakom slučaju nada da Tunis može da bude primer i drugim arapskim državama: „Bez obzira na to da li smo mi Tunižani otvoreni prema svetu ili smo religiozni – mi smo, bez obzira na sve naše slabosti, dobar primer. Uspeli smo da prekinemo začarani krug tlačenja onih koji misle drugačije. Mi smo se odlučili za suživot.“
