Pokret Samoopredeljenje saopštio je da glasanje za novu kosovsku vladu poslanika Etema Arifija, iz stranke Aškalije za integraciju, nije regularno zbog činjenice da je pravosnažnom sudskom odlukom ovaj poslanik osuđen za korupciju.
Glasovima 61 poslanika Skupštine Kosova, Avdulah Hoti, juče je izabran za novog kosovskog premijera. Međutim, stranka koja je do juče vodila vladu, Pokret Samoopredeljenje, smatra da je postupak glasanja Hotijeve vlade nevažeći, prenosi Gazeta Eskpres.
Arifi je bio jedan od 61 poslanika koji su juče glasali za izbor Hotijeve vlade, podseća Koha.
U Samoopredeljenju sumnjaju u zakonitost njegovog glasanja Etema Arifija, jer je osuđen na godinu i tri meseca zatvora i da ne može obavljati funkciju poslanika.
Skupština Kosova je, u slučaju Arifija, koji je već neko vreme aktuelan, pripremila pravno mišljenje kojim se sugeriše da je Centralna izborna komisija (CIK) nadležna po pitanju njegovog mandata.
Na osnovu pravnog mišljenja posmatrači Skupštine Kosova kažu da se mandat može oduzeti poslaniku samo sa dve trećine glasova i da su sve odluke za koje je do sada glasao zakonite.
Poslanik Samoopredeljenja Artan Abraši istakao je da će se o ovom pitanju ta stranka obratiti nadležnim organima.
“Jučerašnje glasanje je bilo nevažeće. Učešće u procesu glasanja poslanika Arifija, koji je pravosnažnom odlukom osuđen znači da ne može vršiti funkciju poslanika Skupštine Kosova. Pošto govorimo o odlučujućem glasanju, imamo posla sa ilegalnim procesom izglasavanja vlade. Pokret Samoopredeljenje pokrenuće ovo pitanje kod nadležnih organa. Jedini izlaz iz ove situacije su izbori”, poručio je Abraši.
Poslanik iz stranke Aškalije za integraciju osuđen je zatvorom u aprilu 2018. godine, nakon što ga je Osnovni sud u Prištini proglasio krivim za krivično delo prevare sa subvencijama. Odluka o Arifiju donesena je nakon presude Vrhovnog suda krajem januara ove godine.
Arifi je vršio mandat poslanika i glasao je na dve najvažnije sednice, na onoj za svrgavanje vlade Aljbina Kurtija i juče za izbor Avdulaha Hotija za premijera.
Ustav Kosova precizira da mandat poslanika postaje nevažeći ako poslanik bude pravosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo, na godinu ili više godina zatvora.
Isto je navedeno u Zakonu o pravima i odgovornostima poslanika, gde se navodi da poslaniku mandat ističe pre vremena kada mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne ili više godina. Sud je, drugi put zaredom, presudio da mu kazna bude odložena i da će on ostati na slobodi do kraja juna.
U odgovoru za Gazetu Ekspres iz Kancelarije predsednice Skupštine Kosova Vjose Osmani o slučaju poslanika Arifija, navodi se da je Pravna kancelarija Skupštine pripremila pravno mišljenje, koje je Predsedništvu Skupštine dostavljeno 18. maja. Međutim, oni nisu komentarisali sadržaj ovog mišljenja.
Međutum, sekretar Skupštine Kosova Ismet Krasnići istakao je taj dokument samo za internu upotrebu. “Administracija Skupštine Kosova izrađuje savetodavne dokumente samo za internu upotrebu”, rekao je Krasnići.
U Zaključcima pravnog mišljenja Skupštine Kosova, u vezi sa slučajem poslanika Arifija, kako navodi Gazeta Eskspes, kaže se da iz analize ustavnih i zakonskih odredaba, kao i iz utvrđivanja činjeničnog stanja, proizlazi da je sudska odluka za Arifija postala pravosnažna pre nego što je on potvrđen kao poslanik skupštine.
Na kraju ovog mišljenja koji je sačinila pravna kancelarija navodi se da se u ovom slučaju ne sprovode ustavne i zakonske odredbe koje se odnose na ulogu Skupštine Kosova za oduzimanje poslaničkog mandata.
Prema Skupštini Kosova, CIK je nadležno telo za verifikaciju formalnih kriterijuma koje moraju ispunjavati kandidati za poslanike pre njihove sertifikacije.
“Ovim zakonom je predviđena i desertifikacija kandidata od strane CIK ako je isti utvrđen u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Ova obaveza za CIK proizlazi od trenutka kada sazna da je kandidat sertifikovan u suprotnosti sa odredbama Zakona o opštim izborima u Republici Kosovo”, navedeno je u ovom pravnom mišljenju.
Posmatrači rada Skupštine Kosova objašnjavaju da se parlamentarna komisija za mandate i imunitet pozabavila pitanjem poslanika Arifija, na zahtev predsednice parlamenta Vjose Osmani.
Prema Agnesi Hadžiu iz Kosovskog demokratskog instituta ovoj komisiji je data preporuka da se postupa na osnovu parlamentarne prakse u prošlosti, kada je bilo takvih slučajeva.
“Uzimajući u obzir ovaj stav Komisije, predsednica Skupštine Kosova je zatražila pravno tumačenje od strane pravne kancelarije Skupštine o ovom pitanju. Prema njihovom tumačenju, poslanik sada nije izgubio mandat kako je predviđeno Ustavom (član 70.6) i Uredbom (član 25.4) u slučajevima kada je osuđen za krivično delo sa zatvorom u trajanju od jedne (1) i više godina, jer je u vreme kada je osuđen pravosnažnom odlukom 19. marta bio deo VI saziva, a ne ovog saziva”, rekla je Hadžiu.
Kako je navela, prema ovom tumačenju, mandat se ne može poslaniku oduzeti automatski.
“On može izgubiti svoj mandat samo ako ode na izdržavanje kazne i odsustvuje sa skupštine šest meseci. Međutim, odluku o oduzimanju mandata u ovom slučaju mora doneti Skupština Kosova sa dve trećine glasova poslanika koji su prisutni na sednici nakon preporuke nadležnog skupštinskog odbora. Na osnovu ovog tumačenja pravne kancelarije Skupštine Kosova, ispada da sve odluke koje su donesene tokom ovog saziva, a za koje je on glasao, zakonite”, rekla je Hadžiu.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog demokratskog insituta istakao je da bi mandat poslaniku Arifiju trebao biti oduzet u vreme kad je presuda postala pravosnažna.
“Iako je pravosnažno osuđen, sud koji je objavio presudu i poslanika osudio efektivnim zatvorom nije izrekao dodatnu kaznu u vezi sa ograničenjem istog da vrši javne funkcije, uključujući ograničenje prava da se kandiduje za poslanika Skupštine Kosova, onako kako je utvrdio Vrhovni sud Republike Kosovo ranijim odlukama. S tim u vezi, nedostatak sprovođenje zakona od strane kosovskih sudova stvara prostore da poslanicima skupštine, iako su osuđeni za krivična dela, bude dozvoljeno vršenje ove funkcije”, ocenio je Miftaraj.
Slučaj poslanika Arifija postao je poznat javnosti kada je utvrđeno da je, iako je osuđen zatvorskom kaznom, glasao na sednici o izglasavanju Kurtijeve vlade.
Iako je zakonitost tog glasa osporena već tada, nije donesena odluka koja bi ga sprečila da glasa za stvaranje vlade na čelu sa Avdulahom Hotijem.