Ipak, dodaje Idrizi, uticaj bošnjačke zajednice na institucije Kosova je svakim danom sve manji, zato što neki zakoni nisu dorečeni. On kaže i da oseća moralnu, ljudsku odgovornost, da se nije dovoljno uradilo.
„Računali smo da će činom proglašenja, našim učešćem i našim potpisom, dobiti kredit i pred domaćom i pred međunarodnom zajednicom, kao ozbiljna zajednica koja računa da je Kosovo naša zemlja. Nismo pogrešili i mislim da smo pravilno postupili… Više smo očekivali, to je sigurno. Ima stvari koje još nisu završene. Veliki broj zakona je doneto bez procedure parlamentarnih skupštinih komisija a kada smo ostali i uskraćeni. Ostalo je pitanje decentralizacije, iako je ušlo u zakon za ostale zajednice ali to nije realizovano i to je možda najveći nedostatak za nas. To je problem koji nas prati svih ovih godina. Nije završen proces u doboj mjeri u obrazovanju, u zapošljavanju, iako je ovo problem celog Kosova“, navodi Idrizi.
„Kompletna bošnjačka zajednica i njeni predstavnici na centralnom i lokalnom nivou, imaju manje uticaja. Mi imamo u ovom trenutku veliki broj poslanika, ukupno tri, imamo ministra, imamo zamjenike ministara, imamo ljude na lokalnom nivou, međutim, naš uticaj je manji na odluke koje se donose. Nikada nismo imali manje uticaja nego sada“, kaže Idrizi.
On dodaje da, kada je u pitanju zapošljavanje na centralnom nivou, ima institucija u kojima ne rade Bošnjaci. Procenat o zastupljenosti manjinskih zajednica u javnim institucijama se ne poštuje i često se ta radna mjesta i zloupotrebljavaju.
„Nejedinstvo u bošnjačkoj zajednici mislim da je glavni razlog ovakvog stanja u našoj zajednici, i to većina koristi. Zajednica je uvijek na šteti ako se međusobno bavimo problemima čisto lične prirode“, dodaje Idrizi.
Idrizi, sada prorektor Univerziteta u Prizrenu, kaže da se bošnjačka zajednica uglavnom koristi onda kada je nekome potrebna, kao što je tokom izbora. Obećanja tada postoje i o opštinama, i o drugim pitanjima, ali to ostaje samo na obećanja.
„U ovom trenutku imamo manji uticaj jer je formirana vlada koja ima svoju većinu i onda je naš uticaj manji. Što god je stabilnija vlada naš uticaj je manji zato što imaju svoju većinu i onda mi nismo potrebni“, naglašava Idrizi.
Idrizi dodaje i da se mora sačuvati jezgro zajednice, obrazovanje, kadar, jer u suprotnom, zajednica će se pretvoriti u neku ’lutajuću družinu’.
Govoreći o problemu decentralizacije, odnosno i o svom ranijem učešću u političkom životu, kao i u bečkim pregovorima, on podsjeća da su se tada vodili razgovori izmedju srpske i kosovske strane, te dodaje da je u Ahtisarijevom dokumentu i dogovor da je vlada trebala tada, u narednih 120 dana, početi konsultacije, a radi formiranja opština gdje žive ostale zajednice.
„Vlada je međutim stalno to odlagala. Ja sam bio u Beču gdje je srpska strana tražila opštinu Gora koja bi bila u zajednici srpskih opština. Ja nisam mogao da prihvatim tako nešto, a na zahtev srpske strane. Medjutim sa ostale opštine, za Rečane i Vitomiricu, to je trebalo naknadno da se reši. Vlada je bila u obavezi da stupi u konsultacije ali nije. Ja nisam hteo da Beograd pregovara za nas“, kaže Idrizi.
Na pitanje da li bi postupio drugačije sada, on kaže da bi „ i sada tako reagovao“.
„Mi smo čak par puta, kao poslanici, pokušavali da napustimo parlament. Čak smo neke stvari bili spremni da bojkutujemo i rekli smo da se nećemo vratiti dok ne dobijemo opštine. Međutim, nismo naišli na značajnu podršku međunarodne zajednice… Najveći problem za našu zajednicu jeste to što se Kosovo uopšte tretira kao srpsko-albansko pitanje, i kad god se tako to pitanje tretira, mi smo na margini“, kaže Idrizi.
