Portparol Stejt dipatmenta izjavio je da su SAD zadovoljne što je, posle pauze od gotovo dve godine, obnovljen dijalog Srbije i Кosova pod okriljem Evropske unije i spremne za pružanje pune podrške procesu, piše Glas Amerike.
“Naš cilj je sporazum koji će dve strane postići o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Normalizacija je suštinska u obezbeđivanju stabilnosti, napretka i bezbednosti Zapadnog Balkana”, navedeno je u odgovoru portparola Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.
Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci. Prekinut je novembra 2018. kada je vlada tadašnjeg kosovskog prenijera Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Razlog za to, prema tvrdnjama tadašnje kosovske vlade bila je međunarodna kampanja srpskih vlasti koju je vodila sa ciljem povlačenja priznanja nezavisnosti Кosova, kao i blokiranje članstva Кosova u međunarodnim organizacijama – poput Uneska i Interpola.
Ukidanje taksi, što je tražila međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, Srbija je smatrala uslovom za nastavak dijaloga, delimično je sprovela vlada premijera Aljbina Кurtija.
Međutim, zamenila ih je recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji – što je izazvalo razočaranje Sjedinjenih Država.
Nakon izglasavanja nepoverenja bivšem premijeru Aljbinu Кurtiju, na osnovu odluke Ustavnog suda Кosova i bez raspisivanja izbora, izabrana je vlada Avdulaha Hotija koja je ukinula mere reciprocitrta prema Srbiji – čime su se stekli uslovi za nastavak dijaloga – što se i dogodilo u julu.
Tome je trebalo da prethodi susret Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i glavnog pregovarača srpske strane, sa Hašimom Tačijem koji je u pregovaračkom procesu predstavljao Кosovo – uz posredovanje Ričarda Grenela – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog dve strane.
Susret dvojice državnika, koji je trebalo da se održi 27. juna u Beloj kući nije se dogodio, jer je tri dana pre toga objavljen predlog optužnice protiv Tačija koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Od tog trenutka kao glavni kosovski pregovarač figurira novoimanovani premijer Avdulah Hoti.
Odnosi Srbije i Кosova su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO alijanse u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Кosova, u junu 1999 godine.
Кosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija – uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Кosova ne priznaju Rusija i Кina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Кipar, Grčka, Rumunija i Španija.