Stručnjaci za odnose na Zapadnom Balkanu ne očekuju potpisivanje značajnog političkog sporazuma u Beloj kući na predstojećem sastanku srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija, ali ukazuju da je taj susret važan “kao investicija u budućnost”, piše Danas.
Naši sagovornici takođe konstatuju, da je moguće da 2. septembra u Vašingtonu Beograd i Priština postignu dogovor koji bi predstavljao korak ka stvaranju ekonomske unije, nalik Šenženu u Kini, ekonomski snažne teritorije sa brojnim kompanijama.
Novaković: Osnovno pitanje akcioni plan
Član Saveta za inkluzivno upravljanje Igor Novaković kaže za Danas “da ne očekuje spektakularne političke proboje”.
On ističe da je Specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za Kosovo Ričard Grenel pre susreta političkih predstavnika Beograda i Prištine koji je bio zakazan za jun, a koji je otkazan, najavio da je “na agendi osnivanje ekonomske zone po ugledu na kineski Šenžen”.
Tako da najverovatnije možemo očekivati još jedno pismo o namerama ili sličan sporazum koji bi išao u tom pravcu.
Takav sporazum bi bio i komplementaran inicijativi “mali Šengen”, odnosno Regionalne ekonomske zone u okviru Berlinskog procesa.
Međutim, osnovno pitanje je da li će postojati akcioni plan za implementaciju sporazuma.
Bez takvog elementa velika je šansa da će “konačni proizvod” susreta biti samo medijska promocija, smatra Novaković.
Podsetimo, Vučić i Hoti su potvrdili da će učestvovati na sastanku u Vašingtonu, čiji domaćin je Grenel.
Bilo je predviđeno da se 26. juna u Beloj kući sretnu predsednik Srbije i kosovski predsednik Hašim Tači, ali taj susret je otkazan jer je Tači dobio poziv za Specijalni sud u Hagu.
Tači je javno pozdravio predstojeće razgovore Vučića i Hotija, uz posredovanje SAD.
Anđelković: Ako Tramp pobedi na izborima
Analitičar Dragomir Anđelković konstatuje za Danas da razgovori u Beloj kući mogu da za našu državu predstavljaju važnu “investiciju u budućnost” u političkom smislu.
“Od nemačke kancelarke Angele Merkel, koja diktira EU kurs prema Kosovu, Srbija nema osnova da očekuje ništa pozitivno. Njen aktuelni pristup Kosovu je isti onaj sa kojim smo se suočili 1999. ili 2008. godine. Cilj te politike je otmica Kosova od Srbije, odnosno fazna legalizacija tog nedela, to je stav i Džozefa Bajdena kandidata američkih demokrata na predsedničkim izborima, odnosno ekipe koja bi uz njega kreirala američku spoljnu politiku, ako bi kandidat demokrata pobedio na izborima”, navodi naš sagovornik.
Prema Anđelkovićevom mišljenju, aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, koji će se u novembru nadmetati za novi mandat, kao kandidat republikanaca “svakako nema i neće imati kapacitet da napravi radikalan diskontinuitet u odnosu na politiku koju su evroatlanski centri moći gotovo 30 godina vodili prema Srbima i Srbiji, ali nema ni interes da tu politiku nastavi”.
Celu priču oko ponovnog pokretanja kosovskih pregovora i uloge koju u tome ima Bela kuća, Tramp u izvesnoj meri može da iskoristi tokom predsedničke kampanje. Ako uspe da povedi, svakako će vrednovati kooperativan odnos Beograda kao i široku podršku koju će dobiti od srpske dijaspore u Americi.
To nama može da pomogne da u budućnosti dođemo do nekog po nas prihvatljivog aranžmana uvezi sa Kosovom. S druge strane od Bajdena i Merkel ništa dobro ne možemo da očekujemo. Možda u geopolitičkim igrama nije dobro sve staviti na jednu kartu, ali realno gledano mi drugu mogućnost i nemamo. U tom svetlu treba gledati i na vašingtonski susret poručuje Anđelković.
Kineska silicijumska dolina
Šenžen je grad na jugu Kine, koji sa još nekoliko gradova čini megapolis poznat kao “Delta Biserne reke”. Jedan je od vodećih centara u svetu po proizvodnji tehnologije, pa ga ćesto nazivaju kineskom Silicijumskom dolinom.
Sedište je brojnih multinacionalnih kompanija uključujući Huavej. Iako SAD i Kina trenutno vode “ekonomski rat”, ideja “mini Šenžena” prihvatljiva je američkim zvaničnicima kao jedan od modela za jačanje ekonomske saradnje Beograda i Prištine.
