Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Metju Palmer u intervjuu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) tokom posete Prištini pozvao je Kosovo i Srbiju da se vrate za pregovarački sto, navodeći da je najbolje rešenje obostrano priznanje. On je ponovo poručio kosovskim vlastima da moraju da ukinu uvozne takse od 100 odsto na robu iz Srbije koju je Vlada Kosova uvela decembra prošle godine, kako bi se dijalog sa Beogradom nastavio. On je naveo da je određivanje granica suvereno pravo Kosova, te ocenio da inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona nema za cilj da zameni Briselski dijalog.
RSE: Gospodine Palmer, posetili ste Beograd ove nedelje gde ste se sastali sa rukovodiocima Srbije, sada ste u Prištini. Da li ste uspeli da ubedite dve strane da se vrate za pregovarački sto?
Palmer: Mi nastavljamo da podržavamo dijalog koji vodi EU. Mislimo da je za budućnost Kosova i Srbije fundamentalno da pronađu način da normalizuju odnose. U najboljem slučaju to bi značilo obostrano priznanje i otvaranje puta za evropske integracija i Kosova i Srbije. Povratak za sto je od suštinskog značaja za ovo. To će zahtevati suspenziju takse ili uklanjanje prepreka u cilju napretka. Verujem da su obe strane spremne da se ponovo angažuju, ali važno je da se uslovi uspostave kako bi se to desilo. Tako da podržavamo ovaj proces. Za Kosovo nema drugog puta napred osim dijaloga sa Srbijom i normalizacije tih odnosa i nadamo da će se sa time krenuti što pre moguće.
RSE: Da li je i za SAD ukidanje takse apsolutni uslov za nastavak dijaloga?
Palmer: U ovom trenutku ne vidimo drugi izlaz. Da li je to fer ili ne, to je drugo pitanje. Ali taksa je prepreka napretku, ona ne ide u korist Kosova ni na koji način. Način na koji mi to vidimo jeste da takse suštinski štete strateškim interesima Kosova na putu normalizacije i evropske budućnosti. Tako da ohrabrujemo vlasti u Prištini da suspenduju takse, omoguće ovom procesu da ponovo počne. Da vidimo da li je moguće postići napredak, da li je moguće krenuti napred. A potom, da uradimo sve što možemo da proces krene napred ka postizanju sporazuma što pre moguće.
RSE: Da li vidite spremnost kod kosovskih vlasti za suspenziju takse?
Palmer: To je odluka koju Kosovo treba da donese na osnovu kolektivnog razumevanja najboljih interesa Kosova. Razumemo da su takse veoma popularne i razumemo zašto. Ali ohrabrujemo ljude, i političke lidere i birače na Kosovu, da dobro sagledaju ove takse. Šta se zapravo dobija od toga, a šta se zapravo gubi? Ako se to sagleda na jasan način, mislim da će podeliti zaključak sa nama, a on je – da takse ne pomažu Kosovu da krene napred, onako kako bi trebalo.
RSE: Deluje da postoji zastoj u procesu dijaloga zbog takse. Kako vidite budućnost procesa? Da li šatl diplomatija može da bude način da se dve strane nateraju da sednu za sto?
Palmer: Pa, upravo sam bio u Beogradu, sada sam u Prištini.
RSE: Da li je to deo šatl diplomatije?
Palmer: Mi održavamo razgovore sa obe strane o ovom procesu i o tome kako ići napred. Na kraju krajeva, nije na nama da pregovaramo o sporazumu. Priština neće da pregovara o sporazumu sa SAD-om, Briselom, već mora da pregovara sa Beogradom. Tako da mora da pronađe način da se vrati za pregovarački sto i postigne sporazum koji će unaprediti nacionalne interese Kosova.
RSE: Da li Priština traži od SAD-a da se više uključe u ovaj proces ili u šatl diplomatiju?
Palmer: U ovom trenutku ne postoji proces za SAD da se uključe ili podrže ga na materijalni način. Moramo da pronađemo način kako da ponovo uspostavimo dijalog. Sjedinjene Države su posvećene tome da podrže taj proces. Bili smo uključeni od samog početka i spremni smo da učinimo više da ga podržimo. Ali, moramo da pronađemo način da dve strane vratimo za sto i da razgovaraju o suštinskim pitanjima.
RSE: SAD nisu oštre po pitanju ukidanja takse kako su bile na samom početku, po njihovom uvođenju, kada ste anulirali nekoliko poseta američkih zvaničnika, kada je Ramuš Haradinaj (premijer Kosova) propustio Molitveni doručak zbog problema sa vizom. Da li se nešto promenilo u međuvremenu?
Palmer: Ljudi previše tumače manja dešavanja. U osnovi, Sjedinjene Države podržava Kosovo, Kosovo je naš partner i mi smo strateški partner Kosovu. U skladu s tim, postoje granice u tome šta Sjedinjene Države mogu da urade da pomognu Kosovu, ukoliko Kosovo neće da pomogne sebi. Kada je u pitanju dijalog sa Srbijom, prirodne posledice prekida dijaloga će se manifestovati bez potrebe da SAD budu oštre ili promišljene. Kosovo neće moći da krene napred. I kao što sam rekao juče, ako Kosovo ne krene napred, skliznuće unazad. Tako da Kosovo treba da pomogne samom sebi i to na način što će uraditi ono što je potrebno da ovaj proces nastavi dalje.
RSE: Da li mislite da Beograd koristi takse kao izgovor za blokadu dijaloga?
Palmer: Ne znam da li razgovor o izgovoru pomaže ili ne. Ono što mi radimo jeste da razumemo političku realnost na obe strane. Bile one fer ili ne, ispravne ili ne, takse su prepreka napretku. A napredak je od suštinskog značaja za interese Kosova, takse sprečavaju da se to desi. Kada se takse suspenduju ili uklone, još uvek postoji otvoreno polje problema oko kojih Beograd i Priština treba da pregovaraju. Tako da to ne rešava sve probleme, ali će omogućiti stranama da se vrate za sto, da ponovo rade na problemima zajedno, uz posredstvo i podršku EU, i uz snažnu podršku i angažman SAD.
RSE: Bela kuća je na 20. godišnjici Kumanovskog sporazuma pozvala Kosovo i Srbiju da postignu sporazum koji će se fokusirati na obostrano priznanje. Uzimajući u obzir trenutne okolnosti, mislite li da je to moguće, da li je Srbija spremna da prizna nezavisnost Kosova?
Palmer: Mislim da treba da dođe do dogovora između Prištine i Beograda. Mislim da je potpuno moguće ukoliko dve strane sednu za sto i uz dobru volju pregovaraju o načinu za postizanje sporazuma koji će biti u korist obe strane. Ne mogu vam reći kakav je to dogovor. Ne mogu vam reći koji su njegovi elementi. Za SAD idealno bi bilo da vidimo da je obostrano priznanje osnova za sporazum, što će obema država čvrsto omogućiti evropski put. Kako bi se to postiglo, potrebni su pregovori.
RSE: Predsednik Tramp je u pismima predsednicima Kosova i Srbije rekao da su Sjedinjene Države spremne da pomognu u postizanju sporazuma koji će balansirati interese i Kosova i Srbije. Postoje li crvene linije za SAD kada se radi o konačnom sporazumu Kosova i Srbije?
Palmer: SAD nisu spreme da odobre bilo kakav sporazum Kosova i Srbije. Ono o čemu smo govorili jeste da želimo da vidimo sporazum koji je trajan, u lokalnom vlasništvu, fer, pravedan i sprovodljiv. Sporazum kojeg će javnost na obe strane da shvate i prihvate. Ukoliko budemo imali zabrinutosti u vezi pojedinosti bilo kog sporazuma, identifkovaćemo ih i radićemo sa strankama na njihovom rešavanju. Ali, kao što sam rekao, voleli bi da imamo taj problem jer bi to značilo da su strane ponovo uspostavile pregovarački proces i pronašli nešto zajedničko.
RSE: Ukoliko se konačni sporazum bude odnosio na promenu granica, podelu, korekciju ili razgraničenje, kako god se to naziva, da li će SAD podržati jedan takav sporazum?
Palmer: Određivanje granica je suvereno pravo i to je nešto što Kosovo kontroliše i određuje. Ukoliko Kosovo izabere, u sklopu suverenog prava, da sa Srbijom diskutuje o granicama, to je izbor Kosova. Mi podržavamo pregovarački proces Beograda i Prištine koji će doprineti potpunoj normalizaciji odnosa. To znači da će bilo kakav sporazum biti multidimenzionalni – imaće političku i bezbednosnu komponentu, ali i kulturološku, ekonomsku, trgovinsku… Dakle ne radi se o nekom prostom pitanju. Da li će takođe uključiti pitanje demarkacije granice Kosova i Srbije, to je na stranama da odluče i slože se. Sjedinjene Države žele proces koji će imati podršku na obe strane.
RSE: Paralelno sa Briselskim dijalogom, koji je trenutno u prekidu, postoji i Merkel-Makron inicijativa u sklopu koje se vrše napori da se dođe do određenih rešenja. Kosovski predsednik je rekao da je bio iznenađen što Berlinski samit nije bio koordinisan sa SAD-om. Kako SAD gleda na tu inicijativu?
Palmer: Mi podržavamo svaki napor koji naši evropski partneri poduzimaju kako bi se krenulo napred sa procesom. Naša razumevanja su da su sastanci u Berlinu i Parizu organizovani da podrže dijalog kojim posreduje EU i normalizaciju odnosa, da pokušavaju da stvore uslove kako bi se proces nastavio. Ukoliko je to mehanizam koji može pomoći stranama da dođu do dogovora, onda je to nešto što SAD podržava. Mi dobro i usko sarađujemo sa našim partnerima, ne samo sa EU kao institucijom, već i sa zemljama pojedinačno, uključujući Nemačku i Francusku. Nadamo se da ovaj proces može zaista doprineti i kao takvog ćemo ga podržati.
RSE: Da li ova inicijativa može da zameni briselski dijalog?
Palmer: Zaista ne mislim da je to namera ovog procesa. Ne verujem da Berlin i Pariz to rade osim što podržavaju briselski proces.
