“Koliko vidim ne postoji nikakav plan za izlazak iz krize dijaloga Beograda i Prištine”, komentariše Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor političkih nauka na londonskom Univerzitetu Sent Meri, šanse za nastavak dijalog Kosova i Srbije nakon što je otkazan samit u Parizu, prethodno planiran za 2. jul.
Skup zamišljen kao nastavak “Berlinskog procesa” (međunarodna inicijativa sa ciljem proširenja EU na Zapadni Balkan), otkazao je francuski predsednik Emanuel Makron. Time je i propuštena prilika za još jedan pokušaj podsticanja Kosova i Srbije da se vrate dijalogu.
“Mislim da su bile raširene spekulacije da se ovaj sastanak neće održati. Nije bilo nikakvog značajnog napretka na sastanku u Berlinu, i zapravo, niko ne zna šta je bio smisao tog sastanka. Bio je vrlo proizvoljan, nije izgledalo da postoje bilo kakav raspored ili agenda. To se nije poklopilo sa očekivanjima, ali ja zapravo ne znam o čemu je uopšte bio taj sastanak”, pojašnjava Ker-Lindzi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ipak, Ker-Lindzi se ne slaže u potpunosti sa ocenama da nakon neuspeha pariskog samita, inicijativu u podsticanju pre šest godina započetog briselskog procesa preuzimaju SAD. Briselski dijalog Kosova i Srbije u najozbiljniju krizu zapao je uvođenjem kosovskih taksi od 100 odsto na proizvode Srbije, decembra prošle godine. Nakon toga, Beograd odbija povratak za pregovarački sto, sve dok Vlada Kosova tu meru ne ukine.
RSE: Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je juče da je otkazivanje sastanka u Parizu dokaz da je uloga SAD-a ključna za nastavak pregovora i dodao je da nije moguće ništa uraditi bez podrške SAD. Da li se slažete?
Ker-Lindzi: I da i ne. Da, zato što smo mi tokom protekle decenije napravili ovu situaciju, kada su ulogu predvodnice u procesu preuzele Evropska unija (EU) i Evropska komisija (EK). Ali opet, mislim da postoje razlike između načina na koji je Evropska komisija htela da vodi ovaj proces, i na koji je Berlin hteo da vodi ovaj proces, i očigledno je da pred kraj mandata Komisije Berlin želeo da preuzme vođstvo i da je pogrešio u načinu na koji je to izvedeno. Mislim da tu postoji sledeći problem: kredibilitet Francuske na Zapadnom Balkanu je u ovom trenutku mali, jer Francuska predvodi blok zemalja koji se protive proširenju EU.
Francuska i Nemačka, svaka za sebe, misle da će moći da zaobiđu Evropsku komisiju koja je bila odgovorna za vođenje pregovora, makar kada je u pitanju normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Kako sada da ih vode Francuska i Nemačka kada se jedna od njih trudi da zatvori opcije za Zapadni Balkan i da blokira članstvo. Naravno da to nije dobra kombinacija i da ona doprinosi da SAD stekne veći autoritet u pregovorima.
Priština i Beograd bi iz više razloga mogli da da preferiraju uključivanje SAD-a u pregovore, pre nego Nemačke. Problem je, naravno, i u tome što će nova Evropska komisija biti formirana na jesen, i pitanje je da li će taj sastav Komisije biti u stanju da ponovo ubedi aktere u bitnost svoje uloge.
RSE: Mislite li da je za obe strane, Prištinu i Beograd, Vašington poželjniji partner od Evropske unije?
Ker-Lindzi: Tako je sada. Ali tako ne bi trebalo da bude. Ključna uloga mora biti na Evropskoj uniji, ali Evropska unija ne bi trebalo da bude slaba. Jedan od razloga za to je što smo na kraju mandata Evropske komisije, pa ni zvaničnici koji vode razgovore na niskoj tački kapaciteta. Mišljenja su duboko podeljena po pitanju toga u kom stanju je dijalog i na čemu bi fokus trebalo da bude. Tako da su Sjedinjene Države preuzele vodeću ulogu, ali naravno to bi trebalo da bude pitanje prijema novih članica u Evropsku uniju. To je proces koji bi trebalo da vodi Evropska unija. Naravno, sada imamo Francusku koja dovodi u pitanje proces proširenja, dok je Nemačka u poziciji da se ujedinjuje sa Francuskom u tome da preuzme vođstvo.
Dakle, na kraju krajeva ono što imamo je haos. Cela priča je zaista loše vođena. Mislim, da je ovo tačno ono što se događa kada imate glavnog igrača koji je, zbog prirodnog toka politike, na slaboj poziciji. Federiki Mogerini (šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost) ističe mandat, imaćemo nova tela Evropske komisije na jesen. Ovakav slučaj je uvek kada je pri isteku mandata Evropske komisije, to je razlog njene slabosti.
I to je razlog što umesto da Nemačka i Francuska kažu “vidite dokle god je tu ova Evropska komisija ona ima autoritet i mi je podržavamo” oni to ne rade. Umesto toga oni lansiraju sopstvene inicijative. Mislim da je to veoma loše. Oni bi morali imati zajedničku agendu kada je reč o Zapadnom Balkanu. Trenutno izgleda da Nemačka više želi da pokaže da je ujedinjena u stavu sa Francuskom, nego što strateški razmišlja šta je dobro za Zapadni Balkan. Sve to deluje pomalo smešno.
RSE: Možda ovo pitanje nije neophodno posle svega što ste rekli, ali bih Vas pitao krajnje jednostavno, i ako je moguće zamolio bih odgovor u nekoliko rečenica. Verujete li da je uloga SAD u dijalogu Kosovo i Srbija, uz podršku Evropske unije, u ovom trenutku konstruktivna ili nije?
Ker-Lindzi: Taj odgovor nije moguće dati u jednoj rečenici zato što zavisi od mnogih drugih stvari. Ono što trenutno imamo je veoma kompleksna situacija. Mislim da SAD mogu biti izuzetno konstruktivne, mogu odigrati izuzetno pozitivnu ulogu. Jedina stvar koja trenutno može biti učinjena u dijalogu Beograda i Prištine jeste da međunarodna zajednica, Evropska unija, SAD, zajednički rade na pronalaženju rešenja. To u ovom trenutku ne vidimo, vidimo podele unutar EU, vidimo neslaganja među ključnim igračima, Evropske unije i SAD i Francuske.
Nemačka i Velika Britanija su zajedničkoj poziciji, koja je različita od one koju imaju SAD, Francuska ima svoju poziciju. Pozicija Evropske komisije je verovatno bliža opciji SAD, ali opet Nemačka je najuticajnija u Evropskoj komisiji. Znate, SAD apsolutno mogu da postanu vitalan faktor, ali trenutno imamo haos. Zapravo SAD su postale deo problema, jer imamo težnju da se zaobiđe EU, i da se ključna uloga preda SAD-u. Ali znamo da je Evropska unija nosilac najznačajnije uloge u svemu ovome.
Dakle, ukoliko Evropa i SAD rade zajedno – da, SAD može igrati konstruktivnu ulogu. Ukoliko pak SAD igra svoju igru mislim da ćemo videti da učesnici procesa igraju svoje igre sa SAD, kao što sada igraju sa EU.
RSE: Da li je moguće zaključiti da je pritisak Beograda i Prištine bio veći od dobre volje Berlina i Pariza da unaprede dijalog između Kosova i Srbije?
Ker-Lindzi: Da se vratimo na temu, nije bilo jasno šta je bio smisao sastanka u Berlinu i šta su se nadali da postignu. Sada, neki kažu da je smisao sastanka bio da se stavi tačka na temu razmene teritorija, neki tvrde da se upravo to i desilo. Problem je u tome, što se nisu pojavile nikakve nove teorije za izlazak krize. Ako ne želite da pričate o razmeni teritorija, šta vam je alternativa? Šta zapravo stavljate na pregovarački sto, što će omogućiti da se na nekakav smisleni način krene napred? Niko nije izneo ništa takvo i verujem da je takođe deo problema. Niko nije predstavio moguća rešenja, niti nove ideje. Jedno je reći – pa dobro, ovo nam se ne dopada, hajde da ovo sprečimo, ali šta je vaš plan da stvari krenu napred? Koliko ja vidim, ne postoji nikakav plan.
