Proces traženja rešenja za pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova odavno je internacionalizovan, ali u poslednjih nešto manje od godinu dana Sjedinjene Američke Države napravile su zaokret, posle kog se pogled vašingtonske administracije na ovo pitanje čini značajno drugačijim.
Nemačka, na drugoj strani, ostaje pri istom stavu o Kosovu još od 2008. godine. Normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda posmatra kao deo procesa evrointegracije tog dela regiona.
„Na sve što je izvan evropskog procesa zvaničnici gledaju kao na skretanje od tog procesa, dok je za američke zvaničnike to, očigledno drugačije: oni na tu stvar gledaju pre svega kao na izolovan problem između Kosova i Srbije, na koji pokušavaju da stave tačku i da se povuku sa Balkana, na koji su potrošili mnogo vremena, a koji im više nije relevantan u spoljnoj politici kao što je bio u prošlosti,“ komentariše u izjavi za Radio Slobodna Evropa doktorantkinja Londonske škole ekonomije i političkih nauka (London school of economics and political sciences) Julia Himrih (Himmrich).
Ona podvlači da dok SAD teže rešenju konflikta između dveju strana, Nemačka to pre svega vidi u kontekstu evrointegracije Srbije i Kosova:
„Tu se sudaraju ta dva pristupa – nemački i američki. Primetili ste, svakako, da su prošle godine na beogradskoj bezbednosnoj konferenciji nemački zvaničnici jasno stavili do znanja da ideje o menjanju granica smatraju odvraćanjem pažnje od onoga što je zaista važno, a to je dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“.
Bez uspeha, RSE je zatražio od Vlade Srbije, predsednika države i Ministarstva spoljnih poslova komentar stava Sjedinjenih Američki Država iskazanog u pismu koje je američki predsednik Donald Tramp uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti, 15. februara.
U tom pismu, između ostalog, predsednik Tramp, govoreći o budućim odnosima Srbije i Kosova, navodi da bi “uzajamno priznanjе trеbalo da budе cеntralni еlеmеnt trajnе normalizacijе odnosa“ između Kosova i Srbije.
Za razliku od Sjedinjenih Država, čiji su visoki predstavnici prvi put posle 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, poslednjih meseci slali poruke da Priština i Beograd treba da dođu do fleksibilnog i kreativnog rešenja, koje ne isključuje ni korekciju granica, što bi one podržale, Nemačka je protiv bilo kakvih pomeranja granica.
Istovremeno je primetno da je srpski predsednik napravio zaokret, udaljavajući se od kancelarke Angele Merkel ka prvacima američke administracije, s obzirom na to da je već ranije stavio do znanja da je za razgraničenje između Srba i Albanaca.
Kosovski predsednik Hašim Tači daje na znanje da ni sam nije protiv neznatnih graničnih korekcija, ali je protiv toga čelnik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj.
„Ipak, ako se dugoročno pokaže da su Srbija i Kosovo spremni da pokažu više napretka u dijalogu, mislim da bi i Nemačka mogla biti spremnija na veći stepen fleksibilnosti, ali sadašnji stav Berlina jeste da pojedini političari korekciju granica predstavljaju kao paralelno ili alternativno rešenje u odnosu na dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova,“ ocenjuje Julia Himrih.
Berlin i Vašington nisu saglasni kojim putem do uzajamnog priznanja
Upitan da li su nepomirljive razlike između Vašingtona i Berlina po pitanju Kosova, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za RSE kaže da se Berlin i Vašington u jednom slažu – to je uzajamno priznanje Srbije i Kosova – ali da nisu saglasni kojim putem do toga.
„Bilo bi najgore da se sada kosovski problem pretvori u još jedan od poligona ’ratovanja’ između Evropljana i Amerikanaca – od trgovinskog rata, pa sada do toga da po pitanju Kosova jedni insistiraju na jednom, a drugi na drugom,“ ocenjuje Jakšić i dodaje da nije do kraja jasno na čemu insistiraju jedni i drugi.
„Berlin stavlja do znanja samo šta neće, ali nema saopštavanja jasnog plana po kom scenariju da se to reši. Vašington deluje takođe veoma uopšteno: dakle, mi nemamo ništa protiv nekih teritorijalnih razgraničenja. Pitanje koje se s tim u vezi retko pominje, a može da bude od značaja, jeste koji je obim tog razgraničenja,“ kaže Jakšić.
Vrh srpske vlasti koketira i sa idejom uvlačenja Rusije u rešavanje probema Kosova. Radi to i Vučić, i šef diplomatije Ivica Dačić, a pogotovo pojedini ministri u Vladi, poput Nenada Popovića, koji slove kao proruski ljudi. Jakšić, međutim, ocenjuje da bi Rusija bila spremna da trguje s Rezolucijom 1244, odnosno, podrži rešenje koje dogovore Priština i Beograd, što je nagovestio i kosovski predsednik Tači, u zamenu za neke američke i zapadne ustupke oko Krima.
