Građani Kosova još od 22. decembra 2017. godine, kada je pokušano da se švercovanjem u Parlamentu ukine Zakon o Specijalnom sudu za ratne zločine protiv nekih pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, žive u potpunoj agoniji i strahu zbog svoje i sudbine države. Alarm koji je bio upaljen tada biće upaljen i tokom ove sedmice, povodom inicijative za ukidanje Specijalnog suda, pokrenute i podržane od trinoma kosovske vlasti: predsednika Hašima Tačija, premijera Ramuša Haradinaja i predsednika Parlamenta Kadrija Veselija.
To je i tema koja je, kao nikada do sada, digla na noge i zabrinula celu kosovsku javnost, ali i ključne međunarodne faktore i preti da izazove ogromne posledice potpunim izolovanjem Kosova, kako su zapretili zvaničnici SAD-a i Evropske unije. I to iz razloga što se nastoji da se oživi pomenuta inicijativa pokrenuta u Parlamentu od 43 poslanika, a osnovu peticije i 16.000 potpisa organizovane od rukovodstva veterana rata OVK-a za paralisanje tog suda i preduzimanje još nekih “neočekivanih” akcija.
Sednica Predsedništva Skupštine, zakazana za 15. januar, na kojoj bi se to pitanje uvrstilo u dnevni red redovne sednice Skupštine, odložena je za 17. januar, zbog straha da se ne obezbedi potrebna većina članova tog tela. Uprkos odustajanju predsednika vladajuće Demokratske partije Kosova, ujedno i predsednika Parlamenta Kadri Veselija, od inicijative za ukidanje Specijalnog suda i garancije koju je dao američkom ambasadoru u Prištini da će Kosovo ispuniti međunarodne obaveze, prema poznavaocima političkih prilika, opasnost još nije prošla, jer je nepoznanica koliko je njegovo “odustajanje” iskreno i koliko će poslanika njegove stranke poštovati tu odluku.
‘Nož u leđa prijateljskim državama’
Pogotovo kada se zna da su dve stranke koalicije na vlasti – Alijansa za budućnost Kosova premijera Haradinaja i Inicijative za Kosovo Fatmira Limaja za ukidanje tog zakona. A sličnog stava je i većina poslanika opozicione stranke Samoopredeljenje, koji su protiv zakona glasali i prilikom usvajanja, avgusta 2015. godine. Protiv ukidanja su Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija, koja je članica vladajuće koalicije, i poslanici Srpske liste.
Zbog ovakve “rovite” situacije, diplomatski predstavnici država “Qvinte” na Kosovu (SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kroz česte izjave i slanjem specijalnih emisara u Prištinu (Francuska i Nemačka) da upozore lidere kosovskih institucija na posledice koje će izazvati ukidanje tog suda, opasnost još nije prošla i može biti neočekivanih akcija, kao one od 22. decembra 2017. godine, kada je pokušano da se u kasnim popodnevnim satima, uoči Božićnih praznika, kada većina diplomata napušta Prištinu, usvoji pomenuta inicijativa.
Zbog toga su međunarodne diplomate u Prištini povećale pritisak, jer su takvu odluku nazvali “nož u leđa prijateljskim državama koje su podržale rat i nezavisnost Kosova”. Po njima, “to bi negativno uticalo na odnose Kosova sa SAD-om i EU-om”. Diplomatski izvori kažu da ako Skupština ukine zakon o Specijalnom sudu, to će narušiti potpuno odnose Kosova sa vodećim zapadnim zemljama. Taj izvor ističe da će “kosovski lideri biti ignorisani i neće biti pozivani na sastanke, određeni programi pomoći mogli bi da budu obustavljeni, a proces vizne liberalizacije biće kompletno sklonjen sa agende”.
Međutim, obećanja, kao što je dao Veselji za neukidanje suda, nisu dala dvojica drugih lidera Kosova, Tači i Haradinaj. Prvi, koji je 2015. godine insistirao da se usvoji Zakon o Specijalnom sudu, sada, kao inicijator zakona o ukidanju Suda, ponavlja “da bi prekršio Ustav ako ne bi potpisao Zakon ukoliko poslanici u Parlamentu izglasaju inicijativu za ukidanje Specijalnog suda”. Tači je, takođe, ocenio da “ima preterivanja i nepotrebnih reakcije, koje su izazvale paniku među građanima”. On je ranije izjavio da je od ključnih međunarodnih faktora dobijao obećanja da ukoliko se donosi Zakon o formiranju Specijalnog suda EU i SAD će podržati formiranje vojske Kosova, dati odobrenje vizne liberalizacija, ali i učlanjenju Kosova u UNESCO, INTERPOL i u Savet Evrope. I dodaje da ništa od toga nije ispunjeno.
Visoke tenzije s ogromnim posljedicama
A Haradinaj je čvrst u stavu da Specijalni sud treba da se ukine, jer je nepravedan i štetan po Kosovu i Albance. Ima i najava da su neki poslanici koji su potpisali zahtev za zakazivanje sednice na kojoj bi se ukinuo Zakon o Specijalnom sudu već povukli svoje potpise, uz obrazloženje da su bili obmanuti. Međutim, ukidanje Zakona može proći i sa 31 glasom ukoliko na sednici učestvuje prosta većina od 61 poslanika (ukupan broj je 120, od kojih 20 su iz nealbanskih zajednica).
Ako Zakon i prođe, poznavaoci pravne regulative kažu da to nema pravnog efekta na rad Specijalnog suda, jer da bi se ukinuo ovaj sud mora da se promeni Ustav Kosova. I kad bi se ukinuo Specijalni sud, onda Savet bezbendosti Ujedinjenih nacija može sam da formira taj sud, koji bi u tom slučaju radio po međunarodnim, a ne po kosovskim zakonima. Ukoliko inicijativa ne bude na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, onda rukovodstvo veterana rata OVK-a preti drugim merama protiv tog suda, najavivši “visoke tenzije sa ogromnim posledicama.”
Brat premijera Haradinaja, Daut, za koga mediji kažu da je prvi na spisku optuženih za ratne zločine, takođe je najavio “mobilizaciju OVK-a” kako bi se sprečilo funkcionisanje tog suda, odnosno hapšenje optuženih “oslobodilaca”, iako za sebe kaže da se “ne plaši tog suda, kao što se nije plašio ni rata”.
Zašto Tači izjavljuje da će potpisati odluku Parlamenta o eventualnom ukidanju Specijalnog suda? Za ovo i druga pitanja postoje samo dva zaključka: Tači je pokušao da vrši pritisak kod Amerikanaca i Evropljana da obezbedi imunitet za sebe, što bi bila ona magična nada koja je motivisala Tačija da svojevoljno natera Parlament avgusta 2015. godine da legalizuje taj sud. Drugi zaključak je: Tači se nadao da se administracija Donalda Trampa neće zanimati za ukidanje Specijalnog suda, ili će se sa time složiti, i taj signal, kako kaže dobro obavešteni izvor, “on je dobio u septembru prošle godine, tokom boravka u SAD-u, kada mu je rečeno da se i on nalazi na spisku optuženih. I od tada je započeo kampanju za ukidanje tog suda.”
U izolaciju će lideri i političari
Kosovo će se suočiti sa brojnim posledicama u slučaju ukidanja Zakona o Specijalnom sudu. O tome su obavešteni i vodeći državni funkcioneri tokom brojnih susreta što su imali poslednjih dana sa međunarodnim diplomatama. Prema našim izvorima, ukoliko se usvoji zakon o ukidanju Specijalnog suda, biće degradacije bilateralnih odnosa sa vodećim zapadnim zemljama, biće ignorisanja kosovskog vodstva i neće biti primani u posete i na razgovore. Može biti i suspenzije određenih programa asistencije. Liberalizacija viza, koja je ionako prolongirana, biće u potpunosti izbačena iz agende.
Prema diplomatskim izvorima u Prištini, ukidanje će imati i negativne efekte u međunarodnim odnosima, gde će, u vreme obeležavanja 10. godišnjice nezavisnosti, Kosovo posmatrati kao “propalu državu, koja odbija da se podredi vladavini zakona i prava”. Protivnici nezavisnosti, kao što su Srbija, Rusija, Španija i ostale države EU-a koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, iskoristiće situaciju da ometu još više Kosovo na putu punog međunarodnog subjektiviteta i integracije u svim međunarodnim organizacijama, a saveznici neće pomoći da se ovo izbegne. Sa izolovanim rukovodstvom, Kosovo će još više zaostati u privrednom razvoju, evropskim integracijama, učlanjenju u međunarodnim organizacijama, pre svega u UN-u i Savetu Evrope.
Ukidanje ovog suda koštaće lidere i političare koji su to pokrenuli i oni će izgoreti, kaže naš diplomatski izvor, iako građani misle da SAD i zemlje EU-a treba da izoluju što pre kosovske funkcionere, da im ne daju vize za kretanje po njihovim zemljama, budući da građani Kosova, a pre svega studenti i privrednici, žive u potpunoj izolaciji i nisu u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost i kontaktiraju sa kolegama iz drugih država EU-a.
Na Kosovu je od prvog dana rečeno da iza inicijative o ukidanju Specijalnog suda stoje najviši državni funkcioneri, ili “ratno krilo” kosovske vlasti – predsednik Tači, premijer Haradinaj i šef parlamenta Veselji, koji su bili i komandanti najvišeg ranga OVK-a. Međutim, kako kažu analitičari, njihova matematika je bila pogrešna, jer nisu računali na takvu oštru rekacije ključnih zemalja EU-a i SAD-a, kao ni dela kosovske opozicije, civilnog društva, medija, a i ogromne većine građana Kosova. Oni su, iz straha od tog suda, spremali “ruski rulet sa jednim metkom u cevi”, a oni i ostali lideri sa ratnim zločinima igrali su rulet već 19 godina. Jer, upravo ova trojka, i još neki takozvani komandanti ili “oslobodioci”, kako sami nazivaju sebe, bili su u stanju da žrtvuju i ratne drugove samo da bi spasili sebe od optužbi za ratne zločine, ali sada dolazi konobar da naplati račune.
Kako je pao Tačijev plan
Prema pouzdanim informacijama, predsednik Tači je izradio detaljan plan da se spasi od optužnice. On je, u dogovoru sa Haradinajem i Veselijem, želeo da Skupština promeni Zakon, ali da on to ne potpiše odmah, već da to uradi u zakonskom roku od osam dana te da u tom periodu pregovara sa ključnim međunarodnim faktorima, od kojih bi tražio da dobije garancije da neće biti optužen i uhapšen. Ali, taj plan je propao kada je potpredsednik Vlade i ljuti rival Fatmir Limaj zahtevao da zakon postane punovažan odmah nakon usvajanja, a ne onda kada ga potpiše predsednik, što je srušilo ceo Tačijev plan.
Svi se slažu da je inicijativa za ukidanje Specijalnog suda potekla od predsednika Tačija, koju je spremao dugo vremena i dogovarao se sa rukovodstvom organizacija veterana rata da oni krenu sa potpisivanjem peticije za ukidanje Zakona. Provereni izvori kažu da je Tači čak prevario i Haradinaja, rekavši mu da ima podršku SAD-a i nekih zemalja EU-a za ukidanje tog zakona. Haradinaj, saznavši da na listi optuženih može biti njegov brat Daut, podržao je inicijativu i od toga ne odustaje ni nakon ogromnog diplomatskog pritiska, ali i odbijanja SAD-a da mu izdaju vizu. To se smatra najvećim ozbiljnim i dramatičim sudarom između najviših institucija Kosova i najmoćnijih zapadnih država. A i uporno protivljenje tom sudu je signal panike u redovima kosovskog vodstva, smatraju analitičari, ali i kosovska javnost.
Sigurno da će biti pokušaja da se destabilizuje zemlja zbog podizanja prvih optužnica, međutim, kako ocenjuju poznavaoci političkih prilika na Kosovu, do toga ipak neće doći, zbog toga što je orgomna većina građana umorna od ovih političara i žele da većina njih bude iza rešetaka. Druge bezbednosne institucije biće maksimalno pod nadzorom KFOR-a i međunarodnih institucija, zato su mali izgledi mali da se građani instrumentaliziju od rukovodstva zemlje, osim pojedinih grupa i pristalica stranaka.
Očekuju se prve optužnice
Prema oceni analitičara, Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu su i formirani da bi se sudilo aktuelnom kosovskom predsedniku i njegovim saradnicima za zločine počinjene na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000. godine i očekuje se da uskoro podignu prve optužnice protiv nekih poznatih figura političke scene Kosova. Kako piše portal Insajder, ukupno će biti optuženo više od 60 pripadnika OVK-a, a prvi na listi su Daut Hardinaj i Azem Sylja (komandant Glavnog štaba OVK-a i ujak predsednika Tačija, koji je trenutno u zatvoru, zbog zloupotrebe službenog položaja i oštećenje države za oko 30 miliona evra).
Zbog toga ne iznenađuje nervoza u aktuelnom vodstvu Kosova i ishitrena inicijativa da se ukine Specijalni sud, što u osnovi predstavlja ukidanje države Kosovo, jer taj sud je sastavni deo pravosudnih institucija kosovske države. Aktuelno rukovodstvo Kosova već se nalazi u međunarodnoj izolaciji, a Republika Kosovo nalazi se na prekretnici. Neodobravanje vize za ulazak u SAD premijeru Haradinaju je jasan znak da je aktualna politička garnitura izgubila međunarodnu podršku, mora biti sudski procesuirana i otići u političku penziju, a nove vlasti imaće zadatak da osiguraju bolju budućnost i bolje životne uslove, koji će zaustaviti trend masovnog iseljavanja sa Kosova.
Specijalni sud, pod okriljem EU-a, formiran je 2015. godine kako bi se procesuirali slučajevi protiv pripadnika OVK-a za zločine počinjene tokom i posle rata na Kosovu. Istraga o ovim zločinima počela je posle izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
