Rohan je svojevremeno bio zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN u pregovorima o konačnom statusu Kosova Martija Ahtisarija. On je, u intervjuu koji prenosi portal Autonomija.info, izjavio da očekuje da će Beograd i Priština nastaviti pregovore “zato što moraju svoje odnose da reše i zato što nikakav alternativni proces ne postoji”.
“Meni se čini da je najizgledniji scenario onaj o normalizaciji odnosa bez formalnog priznanja. Godine 2007. bilo je reči o nemačko-nemačkom sporazumu iz sedamdesetih kao modelu za Kosovo, ali je to Beograd odbio. Sada bi možda taj model bio prihvatljiv obema stranama”, ocenio je Rohan.
Rohan misli na sporazum iz 1972, koji je doveo do normalizacije odnosa tadašnjih Istočne i Zapadne Nemačke, koje su tada priznale jedna drugu kao suverene države i otvorile uzajamna diplomatska predstavništva – “stalne misije” – ali nisu uspostavile i formalne diplomatske odnose na nivou ambasadora.
Taj sporazum je otvorio vrata drugim zemljama da ih priznaju, a 1973. dve Nemačke su postale i članice Ujedinjenih nacija.
Rohan je ocenio da u procesu pregovora Beograda i Prištine trenutno najviše problema stvaraju “ustupci srpskoj strani i formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu”, ali je dodao da ta zajednica “neće biti ništa posebno”.
“Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaboravlja činjenicu da je Ahtisarijev plan bio zasnovan na kompromisu. Kosovo je dobilo nezavisnost, a Srbija rešenja koja treba da osiguraju opstanak srpske zajednice na Kosovu. Ni u jednoj drugoj zemlji ne postoje tako široka manjinska prava kao na Kosovu. Njihova svrha je da štite srpsku manjinu. Osim toga, Srpska pravoslavna crkva uživa privilegije i imunitet u zaštićenim zonama oko najvećih verskih lokacija. Kosovo je pristalo na velike ustupke kada je prihvatilo Ahtisarijev plan – Srbija do sada nije napravila nikakve”, ocenio je Rohan.
Komentarišući činjenicu da Kosovo još nisu priznale ni sve zemlje Evropske unije, među kojima je naijstaknutija Španija, Rohan je rekao da takva pozicija Madrida samo otežava stvar, kako u regionu, tako i u Briselu.
“Španski stav o Kosovu je zaista razočaravajuć zato što ne postoji nikakva analogija sa Katalonijom. Autonomija Katalonije nikada nije dovedena u pitanje, Kataloncima prava nikada nisu bila uskraćena, tamo nije bilo nikakve međunarodne intervencije, nikakvog učešća Ujedinjenih nacija. Španija je trebalo da prizna Kosovo, svesna svih razlika između ove dve situacije”, dodao je Rohan.
Rohan je kazao i da eventualno priznanje kosovske nezavisnosti u Beogradu neće automatski uticati na Moskvu.
“Nije nemoguće zamisliti da u nekom trenutku Srbija pristane na članstvo Kosova u UN, a da Rusija nastavi da ga blokira. Što se SAD tiče, one više ne igraju vodeću ulogu na Balkanu, već uglavnom podržavaju ono što radi EU”, objasnio je Rohan.
