Vlada Kosova koju predvodi premijer Avdulah Hoti sve više se suočava sa napadima opozicije, ali i sa neslaganjima unutar vladajuće koalicije, piše Reporteri u tekstu u kome najavljuje burne događaje na političkoj sceni.
U tekstu se podseća da sa podrškom od samo 61 glasa u parlamentu Hotijeva vlada nije stabilna i to koriste ne samo opozicija već i partneri unutar vladajuće koalicije.
Bivši kosovski premijer i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj predložio je sam sebe za sledećeg predsednika Kosova i odatle potiče napetost između ABK i Demokratskog saveza Kosova.
Nedemokratsko odlučivanje
Ova napetost je bila još izraženija u vreme sastanka u Vašingtonu, gde je kosovsku delegaciju predvodio premijer.
Reporteri navodi i da je kosovska delegacija kasnila na sastanak sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom – jer je lider ABK Haradinaj zapretio povlačenjem ministara iz Hotijeve vlade.
Zbog toga se na Kosovu često pominje da bi moglo doći do rekonstrukcije vlade, a s druge strane, Samoopredeljenje već nedeljama prikuplja potpise za pokretanje zahteva za izglasavanje nepoverenja vladi, što je, čini se, teško postići. .
Analitičar Ramuš Tahiri kaže da je politička sudbina Kosova nekoliko godina nestabilna zbog nedemokratskog odlučivanja lidera političkih partija.
“Politička situacija na Kosovu godinama je loša i nestabilna i zavisi od nedemokratskog odlučivanja lidera koji su lokalni šerifi ili koji su bajraktari političkih partija i koji diktiraju stavove i vlade i poslanika. To je sramota“, kaže je Tahiri.
On navodi da bi poslanici, ministri i političke stranke trebalo da gaje državnu i nestranačku politiku.
“Ne znam kakvo dostojanstvo imaju poslanici u skupštini ili ministri, jer kada budete izabrani sa državnom i nacionalnom savešću, a ne sa partijskom pripadnošću, tada ne biste trebali slušati lidera stranke. Imamo primer kada je Ljutfi Haziri rekao vladi Agima Čekua da ministri DSK upravljaju sobom, a to je nastavljeno sa Pacolijem i Haradinajem. Izgovori premijera koji kaže da je premijer svih i da je zastupao sve, nisu validni“, kaže Tahiri.
On smatra da ova stroga podela podseća na avganistanska plemena, a prema njegovim rečima, pomoću malog priručnika može se razumeti kako vlada funkcioniše, dodajući da političke stavove partija treba uskladiti sa vladajućim programom.
Naveo je da pad vlade zavisi od poslanika, ali po njemu je loše što vlade obično padaju zbog partijskih interesa.
“To je totalna nezrelost. Da li će vlada funkcionisati ili ne zavisi od poslanika, za mene je to loše jer nije vlada stranački interes”, rekao je Tahiri.
Izbori iduće godine
Politički analitičar Rasim Aljija kaže da je Hotijeva vlada od početka bila nestabilna, na osnovu načina na koji je izabrana, ali prema njegovim rečima, pretnje ABK da će izaći iz koalicije samo povećavaju tu nestabilnost.
“Imam na umu gospodina Šalju na koga je vršen pritisak, plus imamo glas poslanika Etema Arifija sa optužnicom. Vlada je od početka bila nestabilna. Pretnje o mogućem izlasku ABK iz koalicije za sada nisu upućene kao zvaničan zahtev na glasanje o nepoverenju vladi”, naveo je on.
Iako Hoti kaže da je teško postići zahtev za izglasavanje nepoverenja njegovoj vladi, on dodaje da je to zbog političkih partija i njihovih stavova koji uzimaju u obzir ostale opozicione interese.
“U ovoj fazi im je problematično da glasaju za predlog za razrešenje jer se računaju drugi izborni interesi. Takođe imamo DPK koji Samoopredeljenju kaže da će, kada budu imali 61 glas, glasati za predlog, ali da ne daju potpise za rušenje Hotijeve vlade”, rekao je Aljija.
O navodi da ove godine neće biti izbora i pominje juni 2021. kao moguće vreme za njihovo održavanje.
“Ne verujem da će ove godine biti izbora, najverovatnije je da će jun sledeće godine biti mesec izbora jer je ovo takođe povezano sa izborom predsednika i potencijalnim izlaskom na izbore kao rezultat nemogućnosti izbora predsednika. Takođe zavisi i od toga da li će biti potvrđene optužnice protiv Veseljija i Tačija. Svi ovi pokazatelji čine izbore nemogućim u ovom trenutku, osim ako ABK jednostrano napusti koaliciju, ukoliko tako proceni. Očigledno bi Pokret Samoopredeljenje pobedio na izborima u ovoj trenutnoj situaciji,” rekao je Aljija.
Kakva će biti politička sudbina Kosova tokom 2020. godine, ostaje da se vidi, ali tenzije između opozicije i pozicije iz dana u dan postaju sve jače, a tenzije između koalicionih partnera se produbljuju.
