Silovanje Bošnjakinja treba posmatrati posebnom dioptrijom: jer je napad na Bošnjakinju bio jedan od metoda agresije. Jedan od najtežih oblika torture je bilo seksualno zlostavljanje. Postoje jasni dokazi o tome da su silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja nisu bili samo “nus proizvod” oružanih konflikta ili čin osvete hrabrih oružanih snaga, nego dobro isplanirana i sistematična politika u kontekstu operacija “etničkog čišćenja”.
Kada bi se svaki trenutak njihove patnje pretvorio u kišnu kap, kiša bi danas počela i nikada ne bi prestala. Silovanje je moralna kuga, više od prirodne katastrofe, gore od cunamija, nešto najgore što se ljudskom biću može desiti osim fizičkog usmrćenja. To je moralno ubojstvo žene sa trajnim posljedicama, izvršeno u zločinačkom naumu. Ljudi koji su ovom ratu izgubili ruku ili nogu- zato postoji proteza, ali ovo su osobe amputiranog duha, a za to ne postoji nikakva proteza.
