Jedan od njih je bio ‘Lizi, učini svijetu uslugu, stavi pištolj sebi na glavu i ubij se”, zamislite da vam to kažu potpuni stranci. Oči sam isplakala a onda sam odlučila da se borim”, priča Lizi Velaskez koja danas ima samo 25 godina i na čuvenoj TED konferenciji odgovara svima onima koji su je nazivali čudovištem.
“Rođena sam sa ovim vrlo, vrlo, rijetkim sindromom koji ima samo dvoje ljudi na svijetu. Jedan od njih sam ja. Ono što moja bolest radi je da me sprečava da se ugojim, ali to nije tako dobro kao što zvuči. Napuniću 25 godina u martu, ali nikada nisam imala preko 29 kilograma”, počinje svoj govor na jednoj od čuvenih TED konferencija ova hrabra mlada žena.
“Kada sam rođena, a bila sam prvo dijete mojih roditelja, doktori su im rekli da se pripreme jer vjerovatno neću ikada moći da hodam ili govorim. Umjesto da pitaju zašto se to dešava baš njima oni su zamolili doktora da ih odvede do mene i rekli da će me voljeti i dati sve od sebe da me odgoje na najbolji način. Sve u životu dugujem njima. To što mogu da stojim pred velikim brojem ljudi i kažem ‘znate, imala sam vrlo težak život, ali to je u redu”, priča Lizi.
A imala je težak život. Prvi šamar dobila je sa pet godina.
“Roditelji su me podigli kao svu ostalu djecu, pojma nisam imala da izgledam drugačije. Sa pet godina, kada sam ušla u vrtić nasmiješila sam se jednoj djevojčici. Pogledala me kao da sam čudovište. Niko od djece nije htio da ima ništa sa mnom. Onda su mi roditelji objasnili – Lizi, ti si kao i tvoji vršnjaci, samo imaš jedan sindrom i manja si od njih, ali to nije tvoja suština. Digni glavu i nasmij se, i oni će vidjeti da niste različiti”, otkriva djevojka.
“Ljudi pobijesne kada im kažem da moje stanje ima i korisnu stranu. Na fakultetu sam se krila i jela čokoladu u pola jedan ujutru samo jer mogu, jer znam da ne mogu da se ugojim. Eto, ja ne vidim na jedno oko, tako da, ako mi stanete sa te strane i nervirate me, ja vas uopšte ne primjećujem. Eto, dobrovoljno se javljam da reklamiram neku teretanu. Doći ću tamo i reći ‘koristim taj i taj program, vidite kako je djelovao”, zbija šale na svoj račun Lizi.
“Hoću da se zapitate šta je vaša suština! Meni je trebalo dugo da shvatim šta je moja. Mislila sam da je to moj izgled, moje malecne noge, malecno lice koje je ružno, mislila sam da sam odvratna. Gledala sam lice u ogledala kada sam se spremala za školu i željela da oribam ovaj sindrom sa njega. To sam željela svaki dan i svaki dan bila iznova razočarana”, povjerava Velaskezova.
“Moj život je u mojim rukama baš kao što je vaš u vašim. Vi odlučujete da li ćete vaša kola voziti dobrim ili lošim putem. Vi odlučujete šta je vaša suština.
Odlučila sam da ljudi koji su rekli “ubijte to vatrom” neće da me definišu. Najbolja osveta svima koju su rekli da sam ružno čudovište je da to negativno pretvorim u energiju koja će mi omogućiti da radim pozitivne stvari. Zadala sam sebi da ću biti motivacioni govornik, napisati knjigu, diplomirati na fakultetu i imati svoju porodicu. Eto, do sada sam uspjela da budem govornik, upravo sam završila koledž i za koji dan predajem rukopis za treću knjigu.
“Zapitajte se – šta vas definiše. I onda upotrebite sve ono negativno da vas motiviše. Garantujem vam – pobijedićete”, poručila je oduševljenoj sali Lizi.
