Na Kosovu se šestog oktobra desio zemljotres. Po prvi put od 2007. godine, dve opozicione stranke – Pokret Samoopredeljenje (LVV) Aljbina Kurtija i Demokratski savez Kosova (LDK) Ise Mustafe, odnele su ubedljivu pobedu nad strankama “ratnog krila” i tako će biti u mogućnosti da formiraju novu vladu, na čijem će čelu biti energični levičarski političar, Aljbin Kurti
Razlika glasova između LVV i LDK je manje od jedan odsto, koja će se povećati u korist LVV za više od jedan odsto, kad se izbroje više od 10.000 glasova dijaspore, poslati poštom, a koja po pravilu glasa za LVV. Obe te stranke će imati 62 ili 63 poslanika, dovoljan broj za formiranje nove vlade, bez uključivanja drugih stranaka, koje bi ucenjivale i trgovale oko ministarskih mesta. Ta vlada, kako je najavio njen budući šef Kurti, će imati 12 ili 13 ministra sa po dva zamenika i mali broj savetnika. Deo kabineta po Ustavu Kosova su predstavnici Srba, u ovom slučaju Srpske liste, kao pobednici na izborima, i predstavnici ostalih etničkih zajednica. Njegova vlada neće zavisiti od glasova Srpske liste, kao što je bio slučaj sa prethodnom vladom, kada su se ponašali kako im se prohtelo, donosno da učestvuju ili napuštaju skupštinu i vladu, a istovremeno da koriste sve beneficije vlasti. Kurti je i tokom predizborne kampanje i nakon objavljivanja rezultata izneo konkretan program vlade u 100 tačaka, gde su borba protiv korupcije, nepotizma i kriminala, kao rak rana kosovskog društva, među prioritetima.
Stranke “ratnog krila” Demokratska partija Kosova, (PDK) na čijem je čelu Kadri Veselji, koja je u koaliciji sa drugim strankama vladala 12 godina na Kosovu, je na trećem mestu sa 21 odsto, odnosno 23 poslaničkih mesta, na četvrtom je Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja sa 11 odsto, odnosno 13 mandata, dok stranka Fatmira Ljimaja, Socijaldemokratska inicijativa (NISMA), koji je bio u predizbornoj koaliciji sa stankom Bedzeta Pacolija nije uspela da pređe cenzus od pet odsto i ostala van parlamenta.
Ove tri stranke, prevođene komandantima rata, su i najveći gubitnici ovih izbora, zbog činjenice jer njihov učinak proteklih 12 i više godina bio je katastrofalan. Građani nisu više mogli da podnose ih da podrže te političare koji su kao “oslobodioci Kosova” i koristeći “ratnu slavu” ponašali se kao jahači apokalipse, te postali vlasnici života građana Kosova. I Veselji i Haradinaj su priznali poraze i izjavili da će poštovati volju naroda i otići u opoziciju, mada je Haradinaj izrazio spremnost da bude deo buduće vlade. Međutim i Kurti i Mustafa su odlučni u tome da te stranke ne mogu biti deo vlade, a Kurti je još dodao da, ukoliko ne bude koalicije sa LDK, onda će zemlja ići na vanredne izbore. Ali tu dilemu za sada je otklonila kandidatkinja za premijera iz LDK, Vjosa Osman,i koja je rekla da će njena stranka ući u koaliciji sa LVV. Po svemu sudeći gospođa Osmani će biti budući predsednica parlamenta, kako je ranije najavio sam Kurti. Razgovori ovde dve stranke o mogućoj koalicionoj vladi već se vode van javnosti a zvanični će početi tek kad se objave zvanični rezultati izbora. Time je i otklonjen i strah o mogućoj koaliciji između LDK i stranaka “ratnog krila”.
Duh promjena
Ovakvi rezultati su i očekivani budući da su građani umorili od dugogodišnjih lažnih obećanja, korupcije, nepotizma, kriminala, ogromne nezaposlenosti, siromaštva, nefunksionisanja institucije sistema, lošeg prosvetnog i zdravstvenog sistema.., zbog čega Kosovari masovno odlaze na lečenje u Beograd, Skoplje, Tiranu ili Istanbul. Sami rezultati izbora pokazali su želju za promenom, a duh tih promena, koji je kružio Kosovom poslednje dve godine, dali su mladi kojima su prethodne vlade ubili nadu i perspektivu, zbog čega je njihov jedini cilj bio napuštanje zemlje zbog boljeg života.
Analitičari ocenjuju da su izbori pokazali podizanje političke svesti i zrelosti građana Kosova za političkim promenama, koji jedino veruju u mlade i nekompromitovane ljude, koji imaju viziju, volju i odlučnost da promene dosadašnje teško stanje, i vrate nadu i perspektivu građanima, a pre svega mladoj populaciji koja čini većinu stanovništva Kosova i koja jedini cilj ima napuštanje zemlje zbog nemogućnosti zapošljavanja i normalnog života.
Kurti je jedini od svih političara Kosova koji je čistih ruku jer nije bio na vlasti i ne sumnjiči se ni za korupciju niti se sumnjiči za ratne zločine. Energičan je i odlučan političar koji ima viziju, znanje, sposobnosti, koji je moralan, odlučan i beskompromisan. On poseduje, kako kažu mladi, revolucionarni duh Če Gevare i levičarske ideje Aleksisa Ciprasa. Zbog toga, građani Kosova, a pre svega mladi, veruju Kurtiju, jer kako je rekao i on sam, pobedom Samoopredeljenja “za Kosovo dolazi novi dan”.
U prvom obraćanju građanima nakon objavljivanja prvih rezultata izbora, Kurti je rekao da je “6. oktobar 2019. početak trećeg entuzijazma za našu zemlju i naš narod. Prvi entuzijazam bio je oslobođenje Kosova 1999, drugi – proglašenje nezavisnosti 2008, a treći oktobar 2019. godine”. Kurti je ovu pobedu nazvao drugim oslobođenje Kosova od zarobljivanja dosadašnjih vlada i dodao da “u našoj vladi neće biti lopova, jer ćemo se protiv njih boriti, istražiti, osuditi i kazniti gde god da budu. Častan život će biti lak, život kriminalaca biće težak do gubitka slobode, jer smo izgubili dosta vremena ovih 20 godina“.
Američka očekivanja
Dilema i strahovanje koje su postojale u javnosti, a plasirana od strane protivnika Kurtija, pre svega Demokratske partije Kosova, nazvali su Kurtija teroristom i vođom “Crvenih brigada” koje je stvorio sa svojom strankom, zbog primene nasilja i suzavca u skupštini, zbog čega “neće imati podršku Vašingtona i Brisela za formiranje vlade”, je brzo otklonjena, susretom američkog ambasadora na Kosovu, Philip Kosnetta, dan nakon izbora koji se sreo sa Kurtijem, kao i susreti i čestitke koje su stizale iz evropskih centara moći.
I Stejt Department se “raduje prilici” da sarađuje sa novom vladom “koja će biti za dijalog, kada bude formirana, vladom koja će biti posvećena jačanju demokratije i obezbeđivanju mira, pravde i prosperiteta za sve građane Kosova”. Američka administracija dodaje da “jasno smo stavili do znanja da očekujemo da novo kosovsko rukovodstvo bude pripremljeno da se odmah upusti u razgovore sa Srbijom i radi na sporazumu o normalizaciji odnosa”.
O značaju dijaloga za SAD govori i poseta dvojice visokih američkih diplomata Prištini dva dana posle izbora, specijalnog predstavnika za Balkan Metjua Palmera i izaslanika američkog predsednika za posredovanje u dijalogu između Beograda i Prištine, ambasadora Ričarda Grenela, koji su sastali sa Kurtijem i preneli mu “očekivanja Vašingtona za skori nastavak dijaloga.”
Politički analitičari procenjuju da će se Kurtijeva vlada suočiti sa puno problema kako bi stopirala sunovrat države i društva, ali najteža će biti tri: ukidanje tarife od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koju je uvela Haradinajeva vlada novembra prošle godine, nastavak i dijaloga i brzo postizanje sporazuma sa Srbijom, i saradnja sa Specijalnim sudom za ratne zločine protiv osumnjičenih pripadnika OVK u Hagu.
Što se tiče dijaloga sa Srbijom Kurti je rekao da će kao premijer preuzeti obavezu koja mu pripada po Ustavu i da će predvoditi razgovore ali u tim razgovorima neće se postaviti pitanje šta će Kosovo dati Srbiji u zamenu za priznavanje, već dug Srbije prema Kosovu od okupacije.
Kurti je rekao da je protiv tarife od 100 odsto, ali umesto toga njegova vlada će uvesti reciprocitet sa Srbijom u svim sferama. On je izjavio da dijalog nije na prvom mestu njegove rang liste prioriteta i da će prvo razgovarati oko toga šta se desilo sa 36 sporazuma postignutih u Briselu, između Prištine i Beograda. Rekao je da će još prve sedmice njegove vlade, početi dijalog sa kosovskim Srbima, i da će to biti razgovor za njihov razvoj i integrisanje u kosovsko društvo, a ne dijalog o pomirenju jer, kako je rekao, “mi nismo u svađi sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom sa kojom možemo da se pomirimo kada bude priznala nezavisnost Kosova i isplati ratnu štetu”.
Kosovski Robin Hud
Kurti je poznat kosovskoj i evropskoj javnosti po svojim aktivnostima i stavovima. Krajem devedesetih godina bio je vođa studentskih protesta u Prištini za oslobađanje Univerziteta od strane srpske vlasti. Godine 1998. postao je portparol političkog predstavnika OVK na Kosovu Adema Demačija i osoba za kontakte sa stranim diplomata. Kurti je u aprilu 1999. uhapšen od strane srpske policije u stanu svojih roditelja zajedno sa ocem i bratom koji su brzo oslobođeni, a on je zadržan. Nakon okončanja sukoba Kurti je, sa još 2.000 albanskih zatvorenika, prebačen iz kosovskih u zatvore u Srbiji. Tamničio je u Požarevcu i bio je najpoznatiji politički zatvorenik u Evropi. Na suđenju u Okružnom sudu u Nišu, 13. marta 2000. godine Kurti je osuđen na 15 godina strogog zatvora “za neprijateljsku delatnost i ugrožavanja integriteta države SRJ i Srbije. Zbog junačkog držanja i svojih stavova u kojima je rekao: “Ne priznajem ni ovaj sud, ni ovu državu, ni ovu vlast jer nisu moje, moje je nezavisno Kosovo. I možete me kazniti koliko želite, jer to ništa neće promeniti u mom stavu prema Kosovu”. Mnogobrojni inostrani i domaći novinari rekli su tada: “Ovaj će biti budući lider Kosova”. Na šta sam reagovao ironičnim osmehom: “Kakav lider ukoliko izdržava 15 godina zatvora? I kad bude izašao iz zatvora, niko ga neće prepoznati”. Izgleda da su moje kolege bili u pravu.
Zakonom o opštoj amnestiji za albanske zatvorenike sa Kosova, koji su donele nove demokratske vlasti u Beograda, nakon rušenja režima Slobodana Miloševića, početkom 2001. godine, Kurti je oslobođen sa svim ostalim albanskim zatvorenicima.
Kurti je posle izlaska iz zatvora formirao nevladinu organizaciju KAN (Kosova Action Network), a 2005. godine i Pokret Samoopredeljenje, koji od 2010. učestvuje sa centralnim i lokalnim izborima na Kosovu, sa stalnim rastom da bi 2017. godine bila prva stranka sa najviše glasova. Taj rezultat, iako je stranka prošle godine pogođena izlaskom 12 najuticajnijih članova, koji su formirali novu stranku Socijaldemokratsku partiju, (koja je na ovim izborima išla u koaliciji sa strankom Haradinaja, i nijedan njihov kandidat nije dobio dovoljan broj glasova za parlament). Time su i ostvarene prognoze kolege novinara, od pre 19 godina, da će Kurti biti novi lider Kosova.
Kurti je kosovski Robin Hud, mada ga mnogi upoređuju sa Če Gevarom zbog njegovog revolucionarnog duga ili sa Aleksisom Ciprasom zbog levičarskih ideja. Da li će Kurti opravdati te epitete i poverenje građana, ostaje da se vidi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
