Iako je predhodnih puta institucionalni odgovor dolazio odmah, u ime objektivne pravde, u ovom slučaju je politička podjela “zagluvela”bivše ratne drugove da barem reaguju sa saopštenjem.
Prema riječima političkih analitičara i bivših boraca OVK, Vlada Kosova uopšte nije bila impresionirana činjenicom da je na spisku za ratne zločine i član Glavnog Štaba, sada predsednik skupštine.
Poslanik pokreta “Vetevendosje” i jedan od osnivača OVK-a Rexhep Selimi je izjavio da nereagovanje Vlade ne predstavlja neutralnost, jer nema neutralnosti sa nereagovanjem, već je posredi nešto sasvim drugo.
“Nisam sklon da stvaram predrasude, ali smatram da je sve što je protiv razgovora, što je protiv sadašnje vlasti i protiv povratka Srba na Kosovu na meti EULEX-a. Ne želim prejudicirati, ali mi tako izgleda. Gospodin Krasniqi će iako je podržao razgovore sa Srbijom biti pozvan na ispitivanje”, izjavio je Selimi.
I analitičar Muhamed Kelmendi je izjavio da je Vlada potpuno pasivna, kao da želi da drugačiji ljudi budu osumnjičeni iako nema nit pravnih nit činjeničnih dokaza.
On je naglasio da ima nekoliko razloga zašto je Vlada tako pasivna, između ostalog preovladava faktor političke konkurencije.
“Postoji veliki broj faktora: politički, ekonomski, konstantni međunarodni pritisci na pojedine, unutrašnja borba za vlast.
Meni je žao što su zbog jednog lidera svi ostali pod istragom kao da su kriminalci pa se postavlja pitanje kakav smo rat imali. Krajnje je vrijeme da se ove aktivnosti zaustave”, izjavio je Kelmendi.