Na redovnoj sednici nemačke skupštine – Bundestaga, na kojoj se raspravljalo o produženju misije nemačke vojske unutar Кfora na Kosovu, bilo je reči i o tome kako nemački poslanici vide rešenje političkog pitanja Srbije i Кosova, prenosi Koha.
Nemačka vlada planira da u okviru Кfora obezbedi do 400 vojnika Bundesvera. Ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da je na Кosovu trenutno 70 vojnika Bundesvera i bezbednosnu situaciju ocenio kao relativno stabilnu, ali je rekao da su se politički odnosi između Кosova i Srbije pogoršali, i obećao da će Nemačka nastaviti da vodi dijalog i u okviru nemačkog predsedavanja EU koji počinje 1. jula, piše Dojče Vele na albanskom.
Ovaj medij ističe da je predstavnik Alternative za Nemačku Anton Frizen, kako se i očekivalo, odbacio obrazloženje za angažovanje Bundesvera na Кosovu, jer je, prema njegovim rečima, od 1999. godine “sve počelo lažima”.
“Operacija Patkoi nikada nije postojala”, rekao je Frizen, zastupnik desničarskog populističkog prava, dodajući da se priča nastavlja do danas.
“U priču o mirnom, multietničkom Кosovu, ne veruju oni koji je ovde zastupaju,” rekao je Frizen.
On je dodao da “umesto da nastavi sa tim večnim lažima, bilo bi dobro da nemačka vlada pristane na razmenu teritorija, kako bi Srbi na severu Кosova mogli da budu zaštićeni u okviru svoje države, a albanska područja sklona destabilizaciji, stabilizovala”.
Iako se ideološki dijametralno suprotstavio nacionalističkoj Alternativi, Aleksandar Noj iz levicarske stranke “Di Linke”, takođe je zagovarao razmenu teritorija, tvrdeći da ideju podržavaju dva predsednika, Tači i Vučić i Rusija, kao neki glasovi u EU.
“Кo je protiv?” Nemačka vlada! Jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju jugoistočnoj Evropi, “rekao je Noj, nazivajući Кosovo” nemačkom kolonijom “.
Predstavnik Zelenih Manuel Sarazin je u odgovoru na izlaganje poslanika Alternative kritikovao ulogu SAD na Кosovu.
“Gospodin Tramp tretira Кosovo kao koloniju i to moramo da odbacimo rekavši da neće biti razmene teritorija, jer su ljudi na Кosovu i u Srbiji protiv”, rekao je on.
Poslanica Stranke slobodnih demokrata Renata Alt takođe je naglasila uticaj drugih zemalja na Balkanu, poput Rusije, Кine i Turske.
“Кfor umesto toga šalje važan politički signal da se NATO i dalje zalaže za stabilnost na zapadnom Balkanu”, rekla je ona i podsćajući na evropsku perspektivu pozvala zemlje zapadnog Balkana “da ne okrenu leđa EU nego da nastave putem reformi”.
Nemački Bundestag prvi put je odlučio 11. juna 1999. godine da pošalje vojnike na Кosovu. Od tada, Bundesvehr je nastavio da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999. Nemačke oružane snage deluju u skladu sa pravilima zajedničkog sistema kolektivne bezbednosti (NATO i UN), u skladu sa članom 24 (2) nemačkog osnovnog zakona. Prema nemačkoj vladi, ukupni troškovi dodatnih zadataka Bundesvera do kraja 2021. godine iznose oko 16,63 miliona evra. Zahtev nemačke vlade upućen je u sredu parlamentarnom odboru za spoljne poslove.
Ista je procedura svake godine, od sredine maja, nemački zakonodavci većinom glasova odlučuju o produžetku angažmana nemačkih vojnika Кfora na Кosovu.
To je odluka koja formalno zahteva odobrenje Bundestaga i o tome se uvek raspravlja dva puta, jednom kada se zahtev nemačke vlade uputi zakonodavcima, i onda kada bude odobren.
U sredu je bila prva debata, kojom je bilo jasno da će centralne stranke, Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija, Socijaldemokratska stranka, Stranka slobodnih demokrata i Zeleni glasati za produženje mandata.
Upravo ove stranke kategorički odbacuju teritorijalnu razmenu kao rešenje između Кosova i Srbije, o čemu svedoče izjave njihovih zvaničnika.
