Duboka razjedinjenost i podijeljenost muslimana Srbije ostaje njihov presudan kamen spoticanja.
Džamija u Zemun Polju je srušena. Način na koji je srušena jasno upućuje da je namera vladajućih struktura Srbije bila da se do sada izgrađen objekat u potpunosti onesposobi kako muslimani ovoga naselja ne bi mogli da se njome služe u budućnosti zarad obnašanja verskih obreda.
Pri tome, džamija je srušena po scenariju koji smo već imali prilike da vidimo prošle godine u Hercegovačkoj ulici, s tom razlikom što se sada počinioci ovog gnusnog čina nisu krili iza fantomki, već su ga sproveli u delo uz otvorenu podršku jakih snaga žandarmerije.
No, postavlja se pitanje da li bi ovakav čin srbijanskog režima trebalo bilo koga da čudi? Dati odgovor na ovo pitanje je posve izlišno. Jer, svako koga pamćenje iole dobro služi jasno se seća mračne, klero-nacističke prošlosti onih ljudi koji danas obnašaju vlast u Srbiji.
Rehabilitacija notornog zločinca
Danas pod vlašću istih tih mračnih tipusa ne samo da se ruši džamija koja se nalazi u predominantno romskom naselju i čiju je izgradnju uz veliku muku sproveo u delo najugroženiji deo srbijanskog stanovništva, već se pred sudom rehabilituje i notorni zločinac i osvedočeni saradnik nacističkog režima – četnički vojvoda Nikola Kalabić.
Kalabić je ratni pajtos i brat po “vojvodstvu” Pavlu Đurišiću, čoveku koji je 1943. godine potpisao pismo u kome Vrhovnu komandu izveštava o uspehu akcije u pljevljanskom, čajničkom i fočanskom srezu, u kojima su četničke snage “uspešno” sprovele akciju koja je, po njegovim rečima, rezultirala “potpunim uništavanjem muslimanskog življa, bez obzira na pol i godine starosti”, usmrtivši tako 1.200 boraca i 8.000 “ostalih žrtava: žene, starce i decu”.
Ovu “prestižnu” titulu vojvodstva, koja se neguje s kolena na koleno kod srpskih klero-fašista, tokom ratova devedesetih godina zavrednali su prvo politički i idejni otac današnjeg srbijanskog premijera/predsednika Vojislav Šešelj, a potom i donedavni predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Što se tiče potonjeg, on je uspeo, na mestu izgradnje mosta bizarnoga naziva “Bratoljub”, ponovo i bez imalo oklevanja, javno da iznese svoje stavove o spajanju bh. entiteta Republika Srpska sa Srbijom, čime je, po ko zna koji put, sa mesta zvaničnika udario na suverenitet i integritet susedne države, što jasno pokazuje da svoje ideje i pretenzije koje je gajio tokom ratova devedesetih, kada je Drina bila natopljena krvlju, nije ostavio za sobom, već da na njima istrajava i da njih vidi kako ultimativni cilj srbijanske politike.
Udar na vlastitu zajednicu
Stoga, kada se uzmu u obzir ideološki temelji srbijanskih “naprednjaka”, koji svoje osnove pronalaze u Moljevićevskoj ideologiji, činjenica da se džamija ruši u istom danu kada nam stižu vesti o rehabilitaciji Kalabića i ponovnog bratimljenja i “ljubljenja” Srba s obe strane Drine ne bi smela nikoga da čudi.
Međutim, osim navedenog, ono što trenutno predstavlja možda i značajniji problem jesu reakcije predstavnika muslimana u Srbiji nakon što je džamija u Zemun Polju porušena. Svi oni, bez izuzetka, ovu nemilu priliku iskoristili su da se obračunavaju i stiču političke poene kritikujući ne samu vlast, kojoj svi odreda pokušavaju koliko god je to moguće da se kukavički dodvore, već “protivničku” stranu unutar svoje sopstvene zajednice.
Tako muftija beogradski Mustafa ef. Jusufspahić nije propustio priliku da pomene kako vlast nije uradila ništa da sruši zgradu koju zida Islamska zajednica u Srbiji. Enesu Imamoviću, ispred Stranke demokratske akcije, u svojoj izjavi glavna briga je bila Bošnjačka demokratska zajednica, na šta je, već po automatizmu, Jehja Fehratović jedva dočekao da izuzetno oštro odreaguje.
U sličnom maniru optužbe na račun lokalnih političkih protivnika je u svom saopštenju iznela i Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića, dok muftija Dudić nije posegnuo za direktnim obračunom sa drugom Islamskom zajednicom, već je akcenat prepredeno stavio na republičke organe da reše problem “jedinstva” Islamske zajednice, naravno, aludirajući da mira i prosperiteta za muslimane u Srbiji nema ako se to pitanje ne reši u korist “Bogomdane” zajednice čiji je on lider.
Retrogradna i korumpirana klika
Zbog toga, osim činjenice da državom vlada retrogradna i korumpirana klika pajtosa koja je stasala na politici etničke, nacionalne i verske netrpeljivosti, duboka razjedinjenost i podeljenost muslimana Srbije ostaje njihov presudan kamen spoticanja. Jer, kolikogod srbijanske vlasti bile neprijateljski nastrojene spram muslimana, to nikako ne može biti isprika što već više od dve decenije ne postoji elementarni konsenzus i plan među glavnim političkim, verskim i društvenim akterima muslimana Srbije kako i na koji način moraju da se zaštite njihova prava.
Dok se tako nešto ne desi, muslimani Srbije teško mogu da očekuju da efikasnije utiču na politički život i društvene tokove u državi, zbog čega možemo i nadalje da očekujemo da ćemo ramazanske teravije klanjati po ulicama pokraj porušenih džamija.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
