Delimična privatizacija metalurškog kombinata Trepča od strane odlazećih vladinih službenika Kosova smatra se najboljim načinom za oporavak kompanije. Ali takvoj ideji se suprotstavljaju predstavnici radnika, koji su takođe akcionari u kompaniji, piše Koha.
Navodi se da je “Trepča” registrovana kao akcionarsko društvo, gde je 80 procenata u vlasništvu Vlade Kosova, dok je 20 procenata u vlasništvu zaposlenih u ovom preduzeću.
Šićiri Sadiku, član nadzornog odbora “Trepče”, koji zastupa i štiti prava radnika u kompaniji, kaže za Radio Slobodna Evropa da je delimična privatizacija preduzeća neprihvatljiva za radnike.
“Trepči su potrebna ulaganja i vlada je obavezna da ulaže kapitalne investicije. Vlada treba da garantuje povoljne zajmove iz međunarodnih finansijskih mehanizama i da razvija Trepču“, kaže Sadiku.
Delimičnu privatizacija Metalurškog kombinata “Trepča“ kao ideju je izneo odlazeći ministar ekonomskog razvoja u Vladi Kosova Valdrin Luka. On je rekao da bi to bio najbolji način da se “Trepča” oporavi.
“Ideja je da prirodni resursi ostanu u državnom vlasništvu, ali deo menadžmenta, deo poslovanja treba privatizovati da bi Trepča bila efikasnija, privukla strane investicije i povećala proizvodnju i preradu. To ne samo da će pomoći radnicima u “Trepči“, već će pomoći i izvozu i celom Kosovu“, rekao je Luka.
Metalurški kombinat “Trepča” sada je suočen sa finansijskom krizom i niskim nivoom proizvodnje.
“Zakon o Trepči predviđa i druge oblike uključivanja privatnog kapitala. Postoji oblik javno-privatnog partnerstva, to su direktna strana ulaganja, izdavanje i prodaja akcija, međutim nema privatizacije u punom smislu te reči. Postoje i drugi oblici predviđeni Zakonom o Trepči i, naravno, i Zakonom o strateškim ulaganjima, ali ovo je pitanje koje pripada glavnom akcionaru, a to je Vlada Kosova“, rekao je predsednik nadzornog odbora kompanije „Trepča“ Ardian Sila.
Univerzitetski profesor za oblast ekonomije Muhamet Sadiku u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je pozitivno što je Zakon o Trepči otvorio mogućnosti za strana ulaganja. On dodaje da u tržišnoj ekonomiji ne postoje mehanizmi da vlada održi preduzeća, pa kaže da se privatni kapital može uvesti u nekim segmentima, međutim glavno pitanje ostaje kako privlačiti te investicije od presudnog značaja.
