Politički analitičar Vigan Ćoroli rekao je da će sastanak Beograda i Prištine u Vašingtonu biti neka vrsta “poslednjeg početka“, ali neće biti dan koji će odrediti sudbinu sporazuma, prenosi Koha.
On je rekao da se na sastanku mogu očekivati ekonomske teme, dodajući da je ideja o međusobnom priznanju na ovom sastanku samo želja.
Ćoroli je naveo da će sastanak u Vašingtonu biti “mamac za izbornu kampanju predsednika Donalda Trampa“ za novembarske predsedničke izbore.
“Učinio je to sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i treba mu i sa Srbijom i Kosovom. Ja sam oprezan optimista“, naveo je Ćoroli.
Stranke nemaju veze s demokratijom
On je ocenio da politička većina na Kosovu “de jure” ne postoji, ukazujući da je trenutna većina u parlamentu na jedan glas od od ustavnog praga, jer kako tvrdi “oni imaju 60 glasova u skupštini, nemaju 61“.
“Ova politička elita na vlasti do danas nije uspela u izgradnji države. Oni su pokazali da je za njih moć važnija od države”, rekao je Ćoroli.
Dodao je i da stranke na Kosovu nemaju nikakve veze sa demokratijom, već da su to autokratske stranke u kojima jedna osoba odlučuje.
Prema njegovim rečima, kandidatura lidera ABK Ramuša Haradinaja za predsednika Kosova predstavlja pritisak na koalicionog partnera DSK.
Dva scenarija za predsednika
Smatra da postoje dva scenarija u vezi sa mestom predsednika. Ili Haradinaj zna da će Tači podneti ostavku u roku od nekoliko dana, eventualno sedmica, ili ucenjuje partnera vladajuće koalicije DSK, kako bi mu dodelio mesto predsednika, a nakon toga i mesto premijera.
“Između ova dva scenarija verujem da je drugi verovatniji“, rekao je Ćoroli.
Treći scenario, kako je naveo, mogao bi da aktivira Haradinaj, da „pokvari igru“ i natera Kosovo da izađe na birališta.
Istakao je da se bez DPK ništa ne može učiniti, te da je ta stranka glavni akter u ovom procesu.
“S obzirom na to da je DPK u ovom trenutku ključni igrač za opstanak Hotijeve vlade, veruje se da Haradinaj poznaje nenajavljenu ambiciju, ali ne nemoguću, Ise Mustafu za mesto predsednika. On pokušava da izvrši pritisak na Mustafu da se povuče iz trke za predsednika. Od 2019. godine postoji tajni sporazum između Tačija i Mustafe o institucionalnom ustupanju mesta predsednika, tako da Mustafa postane predsednik. Hoti bi bio žrtvovan i mesto premijera biće stavljeno na tržište. Nijedna stranka nije voljna da izađe na birališta, jer su izborno slabi. Pored dva scenarija koja sam spomenuo, možemo očekivati i treći, u kojem bi Haradinaj, figurativno rečeno, pokvario igru, pa bi se išlo na birališta.
