Ljudi koji puše manje od pet cigareta dnevno uzrokuju dugotrajno oštećenje pluća, pokazalo je novo istraživanje koje su predvodili istraživači sa “Columbia University Vagelos College of Physicians and Surgeons”.
“Mnogi pretpostavljaju da pušenje nekoliko cigareta dnevno ne može da bude štetno za pluća. Ali ispostavilo se da je razlika u gubitku funkcije pluća između osobe koja puši pet cigareta dnevno u odnosu na osobu koja puši dve kutije dnevno relativno mala”, kaže vođa studije dr Elizabet Olsner.
Istraživači su se posebno osvrnuli na funkciju pluća, količinu vazduha koju čovek može da udahne i izdahne, kod pušača, bivših pušača i onih koji nikada nisu pušili.
Funkcija pluća prirodno opada s godinama (počevši od 20-ih), a dobro je poznato da pušenje ubrzava to opadanje.
Zbog velikog broja ljudi u studiji, više od 25.000, dr Olsner i njene kolege mogle su da primete razlike u funkciji pluća kod “lakih” pušača (osobe koje su pušile manje od pet cigareta dnevno) i kod “teških” pušača (osoba koje su pušile više od 30 cigareta dnevno) koje druge studije nisu bile u mogućnosti da detektuju.
Njihova analiza otkrila je da funkcija pluća kod “lakih” pušača opada brzinom, koja je mnogo bliža funkciji pluća “teških” pušača, nego nepušača.
U poređenju sa stopom pada kod nepušača, koja je za analizu postavljena na nulu, dodatni pad za “lake” pušače iznosi 7,65 mL / godišnje i za “teške” pušače 11,24 mL / godišnje. To znači da bi “laki” pušači mogli da izgube približno istu količinu funkcije pluća u jednoj godini kao što bi “teški” pušači mogli da izgube za devet meseci.
“Pušenje nekoliko cigareta dnevno mnogo je rizičnije nego što se misli. Svakog bi trebalo ohrabriti da prestane da puši, bez obzira koliko cigareta dnevno koristi”, kaže dr Olsner.
Nakon odvikavanja, pluća se ne oporavljaju u potpunosti
Studija je takođe testirala pretpostavku, zasnovanu na četrdesetogodišnjoj studiji, da se stopa pada kapaciteta pluća “normalizuje” u roku od nekoliko godina od prestanka pušenja.
Nova studija pokazuje da se stopa pada kapaciteta pluća ne normalizuje, odnosno ne dostiže nulu, najmanje 30 godina.
“To je u skladu sa mnogim biološkim studijama”, kaže doktorka.
Ona naglašava da postoje anatomske razlike u plućima koje traju godinama nakon što pušači ostave cigarete, kao i da aktivnost gena ostaje izmenjena.”
Pušači i hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB)
Uticaj pušenja na funkciju pluća objašnjava zašto kod pušača postoji veća verovatnoća da će razviti hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOPB), koja se dijagnostikuje kada funkcija pluća padne ispod određenog praga.
Doktorka Olsner smatra da “laki” pušači mogu imati veći rizik od razvoja HOPB nego što je većina istraživača mislila.
Mnoge studije o HOPB proučavale su samo pušače s “teškim” navikama.
“Verovatno moramo da proširimo svoje predstave o tome ko je u riziku. U budućnosti, ako pronađemo terapije koje smanjuju rizik od razvoja HOPB, svi koji imaju povećan rizik trebali bi da imaju od toga koristi”, kaže dr Olsner.
