Predsednika Srbije Aleksandra Vučića na panelu o bezbednosti na Zapadnom Balkanu u okviru Minhenske konferencije najviše je zabrinula Kurtijeva tvrdnja da je „svet pomogao da se Kosovo oslobodi Srbije, sada mora da pomogne Srbiji da se reši Kosova, jer predstavlja samo teret za Srbiju”, saznali su izvori Dojče velea. Dobro obavešteni izvori tog nemačkog medija takođe kažu da je Vučić osporio te tvrdnje, rekavši da je „Kosovo deo Srbije pod Rezolucijom 1244 i da polovina država članica UN i više od polovine stanovništva sveta još nisu priznale Kosovo”.
Debata koja je u petak uveče organizovana u Minhenu izazvala je ogromno interesovanje. Na Panelu su učestvovali organizator Minhenske konferencije Volfgang Išinger, šef evropske diplomatije Đuzep Borelj, kosovski predsednik Hašim Tači, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, premijer Albanije Edi Rama, bugarski premijer Bojko Borisov i mnoge druge ličnosti.
Sa velikim interesovanjem se očekivalo predstavljanje Aljbina Kurtija prvi put u svojstvu kosovskog premijera.
Sastanak iza zatvorenih vrata
Sastanak se održavao iza zatvorenih vrata po principu „Chatam Haus“, što znači da učesnicima nije dozvoljeno da objavljuju detalje sastanka. Međutim, na društvenim medijima objavljen je snimak govora premijera Kurtija, koji se protivi aktuelnoj “mini Šengen” ideji, zahtevajući da se ta ideja vrati u Berlinski proces.
Kurti je takođe izneo tri principa za razgovore sa Srbijom.
“Prvo – nema sporazuma bez dijaloga. Drugi – bez dijaloga sa mapama i treći – nema predsednika sa kartama“, naveo je Kurti i na taj način je direktno kritikovao predsednika Kosova Tačija i Srbije Vučića, ali i premijera Albanije Ramu.
Kurti je jedini na sastanku zatražio da se svih šest država Zapadnog Balkana istovremeno pridruži Evropskoj uniji.
“Ako se jedna ili dve države pridruže EU, biće još problema”, rekao je Kurti, koji se usprotivio “mini-Šengen” ideji i dodao da je balkanskim zemljama sada potreban „mini-Maršalov plan“.
Branioci “mini-Šengena”
Zemlje koje su pokrenule mini-šengensku inicijativu branile su ideju rekavši da ona nudi slobodno kretanje ljudi i robe. Predstavnici ovih zemalja tvrde da ova ideja takođe proizilazi iz Berlinskog procesa. Saznaje se da je jedan od njih takođe odbacio navode da brani svaku ideju o stvaranju treće Jugoslavije i čak je koristio reči poput „gluposti“.
Jedna od tema o kojoj se najviše razgovaralo bila je potreba za otvaranjem jasnije perspektive zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU. Razlike su bile između govornika u pogledu procedura koje se trebaju pridržavati članstva i načina članstva. Ali svi govornici bili su mišljenja da perspektivu zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU treba da ostane otvorena.
Jedan od panelista takođe je kritikovao neevropske trendove na Balkanu, sugerišući da na Balkanu postoje zemlje i države koje to ometaju. Nije precizirao koje su to zemlje, ali se smatra da je Rusija najbliža.
Iz dobro obaveštenih izvora Dojče vele je saznao da je kosovski predsednik Hašim Tači pozvao na snažniju posvećenost EU u rešavanju problema, pre svega na viznu liberalizaciju za Kosovare. EU je kritikovao zbog neaktivnosti i zanemarivanja, dok se Kosovari osećaju prevarenima od EU jer je Kosovo ispunilo sve tražene uslove.
EU zahteva više jedinstva u rešavanju sličnih problema, ali i u procesu proširenja. Nekoliko puta je pominjana i neophodnost otvaranja pregovora o pristupanju Albanije i Severne Makedonije u EU. To će ujedno biti i jedna od tema o kojoj će se govoriti na budućim sastancima EU u Briselu, a posebno na samitu u Zagrebu u maju.
Evropska unija i SAD nisu okrenuli leđa Zapadnom Balkanu, bila je poruka koju su organizatori samita o Zapadnom Balkanu predstavli, takođe saznaju dobro obavešteni izvori nemačkog medija.
