“Prva komšinica mi je prepisala svoju kuću i nešto zemlje što je imala…”

“Prva komšinica mi je prepisala svoju kuću i nešto zemlje što je imala.

Bila je teško bolesna, a iako je imala čak 3 sina niko je nije posjećivao. Jedino ja i moja porodica smo se brinuli o njoj.

Nikada ništa od nje nismo tražili, jednostavno smo imali potrebu, naročito ja da joj pomažemo u tim njenim teškim danima. Skoro godinu dana je bila na postelji prije nego je umrla i ja lično sam je presvlačila. Kada je u…a saznala sam da mi je prepisala svoju kuću i zemlju.

Međutim, par dana nakon toga pojavili su se njeni sinovi i naravno brižne snahe. Kakve sam uvrede doživjela zbog te kuće i zemlje to je strašno. Tada sam im ja onako smireno rekla da meni kuća njihove mame ne treba i da sam joj pomagala jer je bila bespomoćna i jer joj NIKO nije drugi došao, ne da joj pomogne, nego da je pita kako je.

Vratila sam im sve, a oni su to u kratkom vremenu prodali… sve za nekoj 10.000 eura, tako da su njih trojica dobili po neke 3.000. Koji pohlepni jadnici, ne znam kako se ne boje dragog Boga.”

BONUS ISPOVIJEST:

Četiri sina, sva četiri otišla od kuće…

Jedan u Njemačku, dvojica se osamostalila nakon studija pa žive sami, četvrti se oženio a žena neće s nama.

Kuća stalno prazna, a mi već stari, nema ko da nam pomogne. Imamo veliku kuću i imanje u predgrađu, kao i jedan stan u centru grada, i planiramo da to ostavimo u dobrotvorne svrhe u testamentu.

Kad već oni o nama ne brinu, poslije svega što smo učinili da ih školujemo i od njih napravimo ljude, zašto bismo mi zbrinuli njih?

BONUS ISPOVIJEST:

“Jedno vrijeme sam se viđao sa jednom djevojkom, ali samo prijateljski. Išli smo na kafe, u bioskop, šetali parkom, pričali.

Ni poljubili se nismo, a kamoli nešto drugo i bila je zaista fina djevojka. Prekinuo nam se kontakt kada se ona zbog posla odselila u drugi grad.

Nakon nekoliko mjeseci, presreću me dva lika, kažu da su braća od te djevojke. Ona je trudna, kaže da je beba moja i da sam joj ja rekao kako neću da je prihvatim. Kažu da su došli da me upozore, a ako ne prihvatim bebu, sljedeći put će me pretući i poslati u bolnicu.

Nisam imao pojma da je trudna, mjesecima se nismo čuli. Zovnem je, pitam o čemu se radi, ona mi kaže kako ne zna ko je otac djeteta, pa im je rekla da sam ja i moli me da prihvatim bebu.

Razgovor je snimljen, a ovi dvojica prijavljeni policiji, pa ako dođe do nekog sr*nja, nadam se da ću im to prebijanje dobro naplatiti.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.