Zadržavanje i ispitivanje pojedinih kosovskih srpskih političara na graničnom prelazu Merdare od strane srpskih organa ima za cilj zastrašivanje političkih neistomišljenika Srpske liste, i ne ide u korist srpskoj zajednici, ali ni Srbiji, kažu na Kosovu.
Nakon što su srpske vlasti u nekoliko navrata na graničnim prelazima Kosova i Srbije satima ispitivali srpske pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga, u poslednje vreme je uočeno da isto rade i sa srpskim političarima koji ne pripadaju Srpskoj listi.
Od decembra prošle godine, na Merdaru su zaustavljeni i ispitani Slobodan Petrović, poslanik Skupštine i predsednik Samostalne liberalne stranke (SLS), te njegovi saradnici Boban Stanković, zamenik ministra kulture u Vladi Kosova i Nebojša Jakovljević, savetnik u kosovskom Ministarstvu rada i socijalne zaštite. Ispitivanja su bila višesatna. SLS je inače partija koja ovih dana obeležava 13 godina političkog delovanja na Kosovu, i do formiranja Srpske liste, bila je jedna od glavnih srpskih partija. Danas je u Skupštini zastupljena sa jednim poslanikom, a u vladi ima dva zamenika ministara.
U razgovoru za RSE, predsednik SLS-a Petrović kaže da radi u skladu sa zakonima, da je njegov rad poznat javnosti i da nema šta da krije, stoga je, dodaje, spreman da se odazove bilo kom pozivu zvaničnih institucija Srbije. Međutim, višesatna ispitivanja članova ove partije na graničnom prelazu Merdare od strane Bezbednosno-informativne agencije kaže da očigledno govori o političkom pritisku na sve one koji drugačije misle.
„Nisu se legitimisali ali sam bio u policijskim prostorijama na prelazu. Ljudi u uniformama su bili sa mnom, dok ta dva momka nisu stigla. Moram da kažem da su bili jako korektni i osetio sam da je u nekom delu i njima bilo neprijatno što su u takvoj situaciji. Ono što je za mene bilo čudno jeste da su to bila neka opšta pitanja koja su više nego poznata i koja se mogu čuti svakog dana. Generalno, kakva je situacija, da li će da se formirati vojska ili ne, (razgovor je vođen 8. decembra), te bezbednost. Ono što je u svim tim slučajevima bilo zajedničko za ljude SLS, svi smo imali jedno isto pitanje, a to je da li ćemo mi da uđemo u Vladu Kosova ukoliko Srpska lista bude van vlade. Ja mislim da je upravo to suština celog tog maltretiranja. Njihova procena je, a to su i javno rekli, da je samo SLS jedina koja može da zameni Srpsku listu u Vladi”, ispričao je Petrović.
On objašnjava da je njihovo učešće u vladi garantovano i Ustavom Kosova, stoga ova partija aktuelno ima dva zamenika ministara.
Petrović dodaje da do sada nije dobio odgovor srpskih organa zašto su srpski predstavnici ove partije predmet ispitivanja, što, ponavlja, ukazuje na politički pritisak i zastrašivanje političara, ali i eventualnih budućih mogućih članova ove partije.
“Ako su oni mislili da će na taj način da uplaše mene ili nas koji smo u rukovodstvu, onda su jako pogrešili. Oni ne znaju dobro kosovskog Srbina. Mi imamo mentalitet koji je malo drugačiji, jer ako se neko na taj način ophodi prema vama, to izaziva veću želju i kontraefekat. S druge strane, sigurno je da to ostavlja gorak ukus u ustima da pre svega oni koji se deklarišu i koji treba da vas štite, da od njih imate problem. Gotovo sam siguran da će to mnogo više štetiti njima, i šteta je napravljena mnogo veća i zajednici koja je na neki način degradirana i nije prijatno ni za koga”, ističe Petrović.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i BIA-e nismo dobili odgovor zašto su članovi SLS-a bili zadržavani na Merdaru.
Dobar poznavalac političkih prilika na Kosovu Ranđel Nojkić smatra da je neprihvatljiv način na koji srpski organi pokušavaju da dođu do određenih informacija preko učesnika u kosovskim institucijama.
“Nije to način na koji bi trebao da se radi i mislim da to mnogo šteti i Srbima i srpskoj zajednici, ali i Republici Srbiji”, kaže Nojkić.
On dodaje da je u trenutku donošenja važnih odluka u odnosima Kosova i Srbije važno da se dođe do političkog konsenzusa između Srba jer njihovo odvojeno funkcionisanje nije u korist zajednice.
Slobodan Petrović međutim navodi da ova partija do sada nikada nije imala podršku Srbije, da je njihova saradnja sa Srpskom listom nepostojeća, te da su mnogo ranije pripadnici ove partije, zbog učešća u kosovskim institucijama, često bili etiketirani kao “domaći izdajnici”. Kaže da je ova partija verovala da je učešće Srba u institucijama jedini i najbolji način da se zaštite interesi srpske zajednice.
“…Da bi nakon sedam godina, 2016., Vlada Republike Srbije prihvatila to stanovište, i tada nam je Kancelarija za KiM poslala pismo u kojem nam izražava zahvalnost, navodeći da je naša uloga bila važna”, kaže Petrović. On aludira na pismo koje je 29. januara 2016., primio od direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Marka Đurića u koje je RSE imao uvid.
U pismu povodom 10. godišnjice postojanja SLS-a, Đurić navodi da je programski cilj SLS-a od pre 10 godina o “povezivanju pokidanih niti” u srpsko-albanskim odnosima, “danas u središtu političkih programa svih većih političkih stranaka Srba na Kosovu ali i u programu Vlade Srbije”.
SLS je tokom parlamentarnih izbora 2014., pristao na poziv Vlade Srbije da bude na jednoj istoj listi sa Srpskom, kada je od devet izabranih poslanika njih četvoro bilo iz SLS-a. Međutim, Petrović objašnjava da su ti poslanici ubrzo prešli u Srpsku listu. Nakon toga, ove dve političke struje nastupile su odvojeno na izborima.
Petrović je danas jedini poslanik SLS-a u Skupštini Kosova.
