PROLJEĆE U BARU
AKO NEZNAŠ ZA MUKE TEŠKE,
PROBAJ DA PRODJEŠ, ALBANIJU PEŠKE!?
IZABRA NAS JEDNA ORGANIZACIJA
I OTERA U OPŠTA MOBILIZACIJA
A KROZ OVU PESMU, ŽALOSNU I TUŽNU
IZNOSIM VAM OVU “BAJKU, RUŽNU”
IZ LJUBINJE PODJOSMO MI SKUPA
KAO JEDNA, OVEĆA GRUPA
GLEDAM, MAJKU KAKO KOSE ČUPA,
U MOJOJ SE GLAVI “VRTI” CELA ŽUPA
ZA TRI ČETIRI SATI, TOG DESETOG MARTA
U PRIZREN STIGOSMO BEZ VOZNA KARTA
PREKO KALDRMA, USKOM ULICOM
UGURAŠE NAS U KASARNU, OGRADJENU ŽICOM
PORED KAPIJA, ČUVAR DO ČUVARA
MAKSUTI AMETA NAM NUDE KAO KUVARA
I TAKO SEDAMNAEST DANA
MI JEDEMO VOJNIČKA HRANA
ŠTO JE I MALO, ZA JE’NA CRNA VRANA
PODJOSMO ZA ALBANIJU PEŠKE
PA ZATO ZN’M ZA MUKE TEŠKE
PREKO PRIZREN – GRADA
ČETIRI HILJADE, SVA “VOJSKA” MLADA
A I KROZ PRIZREN, NAROD SE ČUDI
KUDA LI IDU, OVOLIKO LJUDI
RODITELJI, RODBINA NA ISPRAČAJU
SVI SE KUĆAMA, ŽALOSNI VRAĆAJU
KAD STIGOSMO U KUKS KOD CRNOG I BELOG DRIMA
SKORO NAM JASNO, POSTADE SVIMA
A, ZADESI NAS GOLEMA MUKA
IDUĆI PEŠKE, PREMA GRADU PUKA
ISKOČILJE NAM NA NOGE RANE
SPROVODNICI NAS ČUVAJU NA SVE STRANE
KAD STIGOSMO NA BOJANA REKA
TU NAS VOJSKA, CRNOGORSKA ČEKA
A DALJE KOD GRADA SKODRA
VEĆ NAM I, “SNAGA” BEŠE MODRA
U SKADAR POSLE PET SATI
PIROĆANSKA I VRANJANSKA SE VOJSKA VRATI
A TU BEŠE SADA
CRNOGORSKA DESETA BRIGADA
NAREDIŠE POKRET ZA BAR
GDE SMO I, DOBILI DOBAR “DAR”
JER NA PUTU NAM STRADA CRNOGORAC
ŠTO DO ČETRDESETPETE BEŠE BORAC
U BARU ‘PRED JEDAN ZID, VANJSKI
DOČEKA NAS MAJOR PARTIZANSKI
POČNE PSOVKOM “MAJKU LI VAM VAŠU”
ZAŠTO STE VI, PROTIV VOJSKU NAŠU
KAD STIGOSMO U, MONOPOLSKE ZGRADE
TAJ KOMANDANT OPET, NAREDBU DADE,…
SA KAPIJE MITRALJEZ POČNE DA “ŠIŠA”
MI NA ZEMLJU, PADAMO KO KIŠA
TU PADOŠE NA HILJADE ŽRTVE
GDE POGLEDAŠ, VIDIS SAMO MRTVE
“ŠARAC” KOSI NEKOLIKO SATI
“ŠTO ME RODI MOJA MILA MATI”.
POGASIŠE SVE ŽIVOTE MLADE
NIKO NEZNA, ŠTO NAM ONI RADE
NIGOG NEMA, VIŠE NI DA VIČE
SVE JE MRTVO, NIKO SE NE MIČE
SKORO MRTAV, NEKAKO SE DINA
A PITAM SE DAL’ SOM ZGAZIV MINA
ČUJEM , VIČU, PREKIDAJTE PALJBU
A MISLIM SE, KOME, ULOŽITI ŽALBU
ZATIM NAS PODELIŠE U GRUPE, TRI
NIKAD SE VIŠE, NE SASTASMO SVI
OPET KOMANDANT, NAREDBU IM DADE
DA ZDRAVE UGURAJU U NOVE BRIGADE
RANJENIČKI ODJEKUJU KRICI
ODNEŠE NAS U NEKOJ BOLNICI
U BOLNICI DEVEDESET DANA
UVEK DELE SAMO SUVA HRANA
KADA SU NAM MALO RANE PROŠLE
MI PONOVO NA PUTU SMO POŠLI
DO POSTOJNE NA NEKE KOMISIJE
A TU BEŠE, VOJSKA IZ RUSIJE
OD POSTOJNE JAŠIMO NA VOZ
PA SMO PROŠLI I ZIDANI MOS
KAD DODJOSMO KRAJ ZAGREBA GRADA
PITAMO SE, A GDE LI SMO SADA
PUTUJEMO U JEDNA GOMILA
A I NISMO BAŠ NIKAKVA SILA
KAO, POŠLI DA BRANIMO TRST
NA OROZE NEZNAMO, DA STAVIMO PRST
ZAGREB- BEOGRAD OŠTETIŠE PRUGU
POMAŽEMO, DA POSTAVE DRUGU
VOZOM STIGLI I DO BEOGRADA
SVA RANJENA OMLADINA, MLADA
KAD STIGOSMO I DO GRADA NIŠA
POČNE JAKO I DA PADA KIŠA
PREKO PRIŠTINE DO PRIZRENA GRADA
SPASIMO SE TOG VELIKOG JADA
I POŠLI SMO ZA LJUBINJE PEŠKE
ALBANSKE SU MNOGO MUKE TEŽKE
TAKO STIGLI I DO SVOJE SELO
IZGLEDA NAM KO DA JE VESELO
DODJEM DOMA OTAC, MAJKA PLAČE
JA VESEO PUŠTAM GLAS SVE JAČE
DODJOŠE SABAJLJE, NEKOLIKO LJUDI
MENE MAJKA IZ KREVETA BUDI
SVI OD MENE PO NEŠTO TRAŽE
DA IM SE, VELE, ISKRENO KAŽE
TEKU IM SUZE I OBRAZE MIJU
NEŠTO I ZNAJU, AL’ SVI TO KRIJU
“A, SINOJ NAŠI A SA JOŠ, ŽIVI”
KOME SU DUŽNI I, ŠTO SU KRIVI
A JA NEZNAM KAKO DA KAŽEM
TEŠKO MI JE AL’, MORAM DA LAŽEM
“VERUJTE MI, TAKO MI BOGA,
SOM BIV RANJEN U GLAVA, R’BET I NOGA”
“I NEMOJ MENE NEKOJ, DA KRIVI
JA MIŠLJIM DA SA, SVI ONI ŽIVI
SAMO JOŠ NEKOJ D’N, DA PRODJE
I SVAKI OD NJI DOMA ĆE DODJE”.
Autor: MEMED R. KAPLANI
Gornje Ljubinje
Po sjećanju na ovaj događaj pjesmu je napisao Memed R. Kaplani iz Gornjeg Ljubinja u devedeset prvoj godini života.
Učesnik je i ove takozvane “Barske pobune” gdje je i sam učestvovao i bio ranjavan nekoliko puta.
Pjesma je bila objavljena i u časopisu “Alem”, štampan na bosanskome jeziku.
Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja bez pismene dozvole redakcije Balkan Plus.
