Pritisci i pretnje nad Srbima koji su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i dalje postoje, a sada se i život pojedinih pripadnika iz drugih zajednica dovodi u pitanje, kažu zvaničnici Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova.
Od oko 103 srpskih pripadnika, ove snage je napustilo njih 71.
Na tome im se u utorak zahvalio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pozvao Srbe na Kosovu da ne učestvuju u formiranju Vojske Kosova, jer, “tu vojsku formiraju, ni zbog čega drugog, već samo da bi te Srbe iskoristili da jednog dana zapucaju na Srbe”.
“Pozivam Srbe da im na koji način u tom prljavom poslu ne pomažu. U prljavom poslu gaženja čak i sopstvenog ustava koji nama ništa ne znači i koji mi ne priznajemo. Moj poziv je Srbima sa KiM da u tome ne učestvuju, a, naravno, da li će biti onih koji taj poziv neće prihvatiti? Svakako da hoće. Ali vidim da ih je sve manje. I hvala ljudima što su razumeli poruku države Srbije”, kazao je Vučić na konferenciji za novinare nakon sastanka sa srpskim predstavnicima sa Kosova u Beogradu.
Od kako je Kosovo poduzelo mere za transformaciju Bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, te snage je napustio 71 pripadnik iz srpske zajednice, izjavili su zvaničnici Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova.
Pritisci nad Srbima i dalje su prisutni, a sad su meta i pripadnici ostalih zajednica nad kojima se vrše pritisci opasni po život.
Poslednji takav slučaj desio se tokom proteklog vikenda kada je u Bošnjačkoj mahali u Severnoj Mitrovici u dvorištu pripadnika KBS iz turske zajednice postavljena eksplozivna naprava, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Ministarstva bezbednosnih snaga. Naprava je, srećom, uklonjena bez posledica.
“Pritisak se povećava i to u različitim oblicima. Ne radi se više o psihološkim ili političkim pritiscima, već je to prešlo i na oblike koji rizikuju život naših pripadnika i njihovih članova porodice”, izjavio je Ibrahim Šalja, portparol Ministarstva bezbednosnih snaga.
Prema njegovim rečima, pritisci dolaze iz krugova van Kosova, odnosno od onih koji se suprotstavljaju transformaciji i konsolidaciji države Kosovo, a to je politika Srbije koja utiče kod građana Kosova, dodaje Šalja.
Bivši komandant Kosovskih bezbednosnih snaga i bezbednosni analitičar Kadri Kastrati smatra da su pretnje Srbima pretnje miru, ali i ozbiljna pretnja pripadnicima ovih snaga i njihovim članovima porodice koji su bezbroj puta bili i hapšeni u Srbiji, kazao je on.
“Ti pripadnici su pripadnici Bezbednosnih snaga, oni su građani Kosova i svoj život vide na Kosovu. Kako bi živeli potrebno im je blagostanje, potrebne su im plate, budućnost bilo profesionalna bilo porodična. Žao nam je da se to dešava, ali bez obzira na to mi imamo informacije sa terena da postoji zainteresovanost kod srpske zajednice da se priključi snagama”, kazao je Kastrati.
On kaže da su Bezbednosne snage multietničke snage i da je želja ovih snaga bila da deset posto pripadnika pripadaju nevećinskoj zajednici. Pre nego što je počelo udaljavanje srpskih pripadnika, toliko ih je i bilo.
“Bez obzira na to, Bezbednosne snage ili Vojska Kosova će ići dalje, sa njima ili bez njih. Mi bismo želeli da i Srbi budu deo ove vojne strukture i institucija Kosova”, kazao je Kastrati.
Skupština Kosova je usvojila u načelu tri zakona koji se odnose na promenu strukture, službe i mandata ovih snaga. Te zakone nisu podržali poslanici Srpske liste.
Mandat ovih snaga će, očekuje se, u budućnosti biti i odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što do sada nije bio slučaj.
Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku je predviđena da traje deset godina.
Zbog nemogućnosti da formira vojsku ustavnim izmenama, Vlada Kosova je odlučila da putem zakonskih promena izmeni mandat ovim snagama.
Ustavne izmene o tom pitanju nemoguće su bez podrške srpskih poslanika.
