Masovno prilagođavanje postojećim abnormalnim okolnostima dokazuje nedostatak naše spremnosti da se insistira na konačnom miru. Zadovoljavamo se više od dvadeset godina primirjem. Odlažemo mir i rešenje naših odnosa produžavajući život naših političkih lidera!
Od kada je počeo proces o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu državne politike naših lidera, nisu išle u prilog boljem kvalitetu međuetničkih odnosa. Naprotiv, međuetnički odnosi su se, po mnogo čemu, pogoršali! Uprkos tome, naši lideri su ostali “miljenici” međunarodnih faktora i lideri sa kojima se većina građana ponosi zbog toga što su “održali primirje”, iako je cilj o normalizaciji odnosa imao konačan mir kao rešenje.
Srbi i Albanci počeli su da se prilagođavaju postojećim okolnostima. Zbog toga, prijatelju, mislim da si polovično u pravu kad pišeš da su politička vođstva “smanjila broj prijatelja, a povećali broj neprijatelja.” Imam utisak da si u pravu kada pišeš da su smanjili “broj prijatelja” ali mislim da nisu povećali “broj neprijatelja”. Ukoliko, u neprijatelje nisi uključio poltrone, serviliste, oportuniste i konformiste koji su u rapidnom porastu! Masovno prilagođavanje postojećim abnormalnim okolnostima dokazuje nedostatak naše spremnosti i odlučnosti da se insistira na konačnom miru.
Zadovoljavamo se više od dvadeset godina primirjem. Odlažemo mir i rešenje naših odnosa produžavajući život naših poltičkih lidera. Umesto da menjamo okolnosti i lidere koji opstaju zahvaljujći primirju, oni se zahvaljujući konformizmu, poltronizmu i oportunizmu uticajnih međunarodnih zvaničnika i većine građana, nameću kao naša usud! Dvadeset godina se stvaraju svestrani alibi i izgovori koji se primirjem bore protiv mira! Lukava strateška neusklađenost unutrašnjih i međunadnih faktora o sadržaju i načinu kako da se dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa sa pravno obavezujućim sporazumom se iz dana u dan sve više usavršava.
Taman mislimo da se približavamo rešenju, nosioci dijaloga i njihovi sponzori u dosluhu sa spin doktorima izmišljaju nove prepreke. Da li hoćemo rešenje u okviru postojećih granica ili promenom granica?! Da li hoćemo rešenje sa Amerikancima ili sa Evropljanima?! Da li hoćemo eksplicitno ili implicitno priznavanje?! Da li hoćemo rešenje sa taksom ili bez takse…? Hteli da priznamo ili ne, doveli smo naše odnose u poziciju Buridanovog magarca?!
Ove lažne dileme su razlog odlaganje i pariske konferencije. Berlinski samit je dokazao da se konačan mir ne može postići bez Amerikanaca, ali i Amerikanci treba da shvate da se rešenje naših odnosa ne može ostvariti bez Nemačke i Francuske… U međuvremenu trebalo bi da se prevaziđu neusklađenosti onih koji misle da je nastavak primirja bolje rešenje od konačnog mira. Podržavaoci podele, protivnici takse, odlaganje Pariske konferencije požurili su da proglase neuspehom.
Poštovani prijatelju,
Mislim da odlaganje pariske konferencije nije neuspeh, nego crveni signal za sve koji istinski žele konačan mir a ne primirje! Zato, svi koji ne žele eskalaciju tenzija u našim odnosima trebalo bi da stvore i usklade sinergiju za konačan mir na temeljima sledećeg susreta u Parizu!
