Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu zakazani su za 6. oktobar.
Predsednik Kosova Hašim Tači odlučio je da se tog dana glasa za novi saziv kosovskog parlamenta jer je prethodni raspušten nakon ostavke premijera Ramuša Haradinaja.
„Centralnoj izbornoj komisiji Republike Kosovo naloženo je da preduzme sve neophodne aktivnosti za organizovanje i održavanje izbora za Skupštinu Republike Kosovo, u skladu sa ovom odlukom i važećim zakonodavstvom“, kaže se u odluci koju prenosi agencija Beta.
Prethodne nedelje, parlament Kosova izglasao je sopstveno raspuštanje.
Ostavka Haradinaja usledila je nakon što ga je Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova pozvao u Hag na saslušanje o njegovoj ulozi u ratu 1998. i 1999. godine.
Ko su favoriti i šta čeka novu vladu
Predizborne ankete pokazuju da nijedna stranka neće moći samostalno da formira buduću Vladu Kosova, već se očekuju dugotrajni koalicioni pregovori, prenosi agencija Rojters.
Prethodnu vladu činila je stranka desnog centra premijera Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova, Demokratska partija Kosova i Socijaldemokratska inicijativa.
Od buduće vlade očekuje se da nastavi pregovore sa Srbijom koji su prekinuti kada je u novembru 2018. godine Priština uvela taksu od 100 odsto na robu iz Srbije.
Neposredno po objavljivanju odluke o raspisivanju izbora, Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, dosadašnja opoziciona partija, istakla je Vjosu Osmani za svoju kandidatkinju za mesto predsednice Vlade Kosova.
Osmani ima 37 godina i bila je poslanica u tri poslednja saziva Skupštine Kosova, a prethodno šefica kabineta predsednika Kosova Fatmira Sejdiua.
Na poslednjim izborima, Osmani je sa 60 hiljada glasova postigla najbolji rezultat među ženama, prenosi Beta.
Predizborna atmosfera
Izbori su raspisani u atmosferi u kojoj pregovori Beograda i Prištine stoje u mestu više od devet meseci, nakon što je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije.
Ranije ovog meseca, Zapad je pozvao Srbiju i Kosovo da hitno nastave razgovore.
Od kosovskih vlasti očekuje se da suspenduju odluku o taksama, navodi se u zajedničkoj izjavi Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije.
Ove zemlje pozvale su Srbiju da zaustavi svoju kampanju za povlačenje priznanja Kosova.
Ni Beograd ni Priština nisu pozitivno odgovorili na ove zahteve.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je u nedelju na televiziji Pink da je Togo 15. zemlja koja je povukla odluku o priznanju nezavisnosti Kosova.
Dačić je rekao i da je cilj Srbije da broj zemalja koji priznaju Kosovo bude manji od 97, što je polovina ukupnog broja članica Ujedinjenih nacijal.
Zvanična Priština tvrdi da nisu svih 15 zemalja povukle priznanja i opisuju nastojanja Srbije kao „diplomatsku i propagandnu kampanju bez presedana koja ima za cilj da spreči integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu“, prenosi agencija Frans pres.
Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.
