Jedna žena je na aerodromu čekala avion. Ostalo je još par dugih sati do leta. Otišla je do prodavnice, kupila knjigu i kutiju s keksom. Nakon toga je sjela da se na trenutak odmori…
Toliko se je zanijela čitajući knjigu, da nije ni primijetila da je blizu nje sjedio jedan čovjek.
A drskog li tog insana! Uzeo je keks ili dva iz kutije, a ona je pokušala da sve ignoriše…
Grickala je kekse i gledala na sat, dok je proždrljivi kradljivac tamanio njenu zalihu…
Kako su minute prolazile, bivala je sve ljuća, misleći u sebi: „Da nisam ovako kulturna, opalila bih mu šamar!“
I s svakim keksićem kog bi pojela, i kradljivac bi uzeo svoj, sve dok u kutiji nije ostao još samo jedan jedini komad.
Ona se zapita šta li će sad biti, kad se kradljivac nervozno nasmija i uze zadnji keks. Pomoli ga na dvoje, i ponudi njoj pola. Ostatak pojede.
Ona brzo zgrabi svoj dio, i pomisli: „O, Bože! Ovaj lik je nekulturan i veoma grub, zar nimalo zahvalnosti da mi ukaže za trud?“
Lahnulo joj kad je dočekala let. Brzo pokupi stvari i krenu ka izlazu, ne želeći da drzniku uputi ni pogled.
Ukrca se na avion, i utonu u sjedište. Tad potraži knjigu. I dok je dohvatala prtljag, iznenadi se mnogo. U torbici ugleda kutiju s keksom,..
„Ako je moja kutija ovdje, onda su oni keksi njegovi bili, i on ih je htio s mnom podijeliti. Kasno mi je sad da tražim halal“, uzdahnu tužno.
Shvativši s bolom, da je ona bila ta nezahvalna, i kradljivica tuđih keksića…
