Uoči sednice Skupštine Kosova, zakazane za četvrtak (22. avgust), na kojoj bi trebalo da aktuelni parlamentarni saziv bude raspušten, političke partije vrše poslednje kalkulacije o nastupanju na prevremenim parlamentarnim izborima.
Predizbornu koaliciju ozvaničili su Alijansa za budućnost Kosova (AAK), premijera u ostavci Ramuša Haradinaja, i Socijaldemokratska partija (PSD), gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija.
Oni će na izborima, kada se budu zakazali u slučaju raspuštanja Skupštine, nastupiti sa jednom listom čiji će nosilac biti Haradinaj. Na konferenciji za novinare, Haradinaj i Ahmeti su rekli da su otvoreni za dalje proširivanje koalicije.
Socijaldemokratska partija nastala je kada je 12 poslanika opozicionog pokreta Samoopredeljenje odlučilo da napuste taj pokret i formiraju novu stranku koja je do sada delovala kao opoziciona.
Špend Ahmeti je nakon potpisanog sporazuma sa AAK rekao da su pred Kosovom teške godine, bilo da se radi o dijalogu sa Srbijom ili o obećanjima o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
“Svakako je potrebna jedna ozbiljna koalicija koja je spremna da se suoči sa ovim izazovima”, kazao je Ahmeti.
“Stvaramo osnovu za pobedu”, rekao je Haradinaj, takođe dodajući da su otvoreni i za ostale partije.
Hoće Kurtija za premijera
S druge strane, u razgovorima o predizbornoj koaliciji su još dve opozicione partije, pokret Samoopredeljenje (VV) Aljbina Kurtija i Demokratski savez Kosova (LDK) Ise Mustafa.
Kamen spoticanja je premijerska pozicija. Samoopredeljenje ne odustaje od toga da Kurti bude kandidat za premijera.
Demokratski savez Kosova je, u međuvremenu, saopštio da će na izborima najverovatnije nastupiti sam, ali nisu isključili mogućnost koalicije sa političkim partijama, osim sa Demokratskom partijom Kosova (PDK).
Pokret Samoopredeljenje inače je kritikovao predizbornu koaliciju AAK-PSD, navodeći da je ona samoozvaničena i da je PSD iz opozicije pružao podršku Haradinaju dok je bio premijer.
Ovaj pokret pre svega zamera Haradinaju i što je formirao vladu sa PDK, Kadrija Veseljija.
Većina partija na Kosovu izjasnilo se, za sada, da neće stupati u koaliciju sa PDK. Iz te stranke još uvek nema zvaničnih informacija o njihovom nastupanju na izborima, baš kao ni iz Socijaldemokratske inicijative (Nisma) Fatmira Ljimaja, Alijanse novo Kosovo (AKR) Behdžeta Pacolija.
Održivije predizborne koalicije
Inače, na Kosovu gotovo je nemoguće da jedna partija formira vlast, stoga su predizborne ili postizborne koalicije neophodne.
Analitičar Artan Muhadžiri kaže i da su koalicije koje su sklopljene pre izbora održivije, ali upozorava da se moraju sklapati oprezno i bez kršenja principa.
“To je upravo jedan od razloga zašto ni jedna vlada do sada nije uspela da okonča svoj mandat. Zato što su se postizborne koalicije sklapale uzimajući u obzir matematiku, odnosno postizanje 61 glasa za formiranje vlade, a ne na osnovu jasnih principa i zdrave politike za dugoročno zajedničko funkcionisanje”, izjavio je Muhadžiri.
U aktuelnom sazivu Skupštine Kosova koja broji 120 mesta, LDK ima 25 poslaničkih mandata, PDK 23, VV 19, AAK 12, PSD 12, Srpska lista ima 10 mandata, Socijaldemokratska Inicijativa 8, a parlamentarna grupa 6+ (koja okuplja poslanike ispred turske, bošnjačke, romske, aškalijske i egipćanske zajednice) ima šest poslanika, dok je njih petoro bez parlamentarne grupe.
Od 120 poslaničkih mesta, 20 pripada manjinskim zajednicama. Oni su do sada bili deo vladajućih koalicija.
