U jednom selu blizu Obilića, na oko 15 kilometara od Prištine, srpski i albanski đaci pohađaju istu školu. Međutim, ako ih pitate koju, daće vam različit odgovor.
Za Srbe je to osnovna škola „Dositej Obradović”, a za Albance „Fazli Grejquevci”.
Jedna zgrada, dva naziva, dva direktora, dvije smjene podjeljene po nacionalnosti. Tako ova škola funkcioniše od 1999. godine, i to, kako tvrde i srpska i albanska strana, besprekorno. Čak su i naziv sela u kome žive i školuju se rješili da podjele. Srbi ga zovu Crkvena Vodica, a Albanci Palaj.
“Selo je ostalo složno i posle 1999. godine. Mještani su zajednički doneli odluku da đaci idu u istu školu, ali da se iz objektivnih razloga neke stvari razdvoje. Tako srpski đaci dolaze pre podne na časove, a albanski po podne. Ja sam srpski direktor škole, a gospođa Nevlude Graiqevci albanski”, počinje priču Jovica Maksimović, direktor OŠ „Dositej Obradović”.
Osim nastavnika, direktora i naziva škole – sve drugo im je zajedničko. Dijele zbornicu, klupe, krede, table, dvorište, pa i probleme.
“Radimo i učimo pod istim krovom. Već 13 godina bukvalno nijedan problem nismo imali. Bar ne onaj koji se tiče međusobne tolerancije. Ono što nas muči su mala ulaganja. Škola je stara, izgrađena još šezdesetih. Kad sednete na stolicu, plašite se da ne propadnete. A da vam ne pričam što se i dalje grejemo starim pećima na ugalj i drvo”, kaže Maksimović.
Da bi djeci obezbjedili koliko toliko pristojne uslove za školovanje, albanska i srpska strana udružile su snage. Srpska pravoslavna crkva nedavno je okrečila i uredila fasadu, albanske vlasti su pomogle u uređenju dvorišta, a za drva za predstojeću zimu će se snaći zajedno.
“Sve se dogovaramo. I albanske i srpske prosvetne vlasti uvek daju manje nego što obećaju, tim pre što znaju da ćemo mi ovde sve podeliti”, zaključuje srpski direktor.
Direktorka Nevlude Graiqevci postavljena je prije nešto više od godinu dana. Slabo govori srpski, pa je davanje izjave za srbinajski “Blic” prepustila kolegi Maksimoviću. Predrag Stojčetović, načelnik Školske uprave za Kosovo, potvrdio je da je ova škola pravi primjer tolerancije.
“Koliko mi je poznato, to je i jedina škola na Kosovu koju Albanci i Srbi dele. Čuveni su po tome da se dobro slažu i da nikada nisu imali nijedan incident u školi”, odgovara Stojčetović.
